“Искрено, нисам равнодушан ни спокојан због политичке кризе у Црној Гори, без обзира на то што су то ствари које се тичу само Црне Горе, њених институција и грађана. Али Црна Гора је по много чему најближа Србији и ми желимо да она буде стабилна, као што желимо да и Србија буде стабилна и да развијамо наше односе у миру и у сарадњи. Надам се да ће се наћи политички простор за разрешење кризе”, рекао је први потпредсједник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, у ексклузивном интревјују за А ПЛУС ПОРТАЛ, одговарајући на питање – како процењујете политичку ситуацију у Црној Гори.
А ПЛУС: Нова, 2023. година почела је охрабрујуће. Прво сте 1. јануара прославили 57. рођендан, а четири дана касније Ви и амбасадор САД у Србији Кристофер Хил сте потписали Меморандум о разумијевању између Стејт департмента и Министарства спољних послова Србије. Да ли је то потврда опредјељења актуелне америчке администрације за развијање партнерских односа са Србијом, значи ли то и више инвестиција јер, како је поручио амбасадор Хил, америчке компаније у Србији виде инспирацију?
ДАЧИЋ: Са амбасадором Хилом сам потписао један важан меморандум, важан прије свега за потврђивање нашег међусобног повјерења да смо ријешени да напредујемо у нашим односима. Имамо рационално партнерство са Сједињеним Државама, имамо и нека важна питања гдје се разилазимо – прије свега питање Косова и Метохије, али и ми и они гледамо да радимо на ономе што нас приближава, а не удаљава. Инвестиције америчких компанија су један од темеља наше сарадње и зато су очекивања Кристофера Хила да ће они наставити да улажу у Србију врло битна. У Србији ради на стотине америчких компанија, а у њима 32 хиљаде наших радника, уложили су преко 4 милијарде долара у последњих 20 година у српску економију. То су велика улагања, при чему ми данас у Србији имамо компаније из врха америчког бизниса – ЦИСЦО, НЦР, ИБМ, Орацле и још многе друге компаније. У њима егзистенцију зарађује неколико десетина хиљада наших породица и то је једна од најважнијих ствари које наше односе чини добрим.
А ПЛУС: Дан касније, на Бадњи дан, са патријархом Порфиријем, присуствовали сте свечаном Божићном пријему Српског народног вијећа у Загребу, на којем је као гост био и хрватски премијер Андреј Пленковић са министрима. Хоће ли овај сусрет поводом најрадоснијег празника бити први мали корак на путу за рјешавање отворених питања између Србије и Хрватске?
ДАЧИЋ: Па то је била и сврха мог и одласка министра Томислава Жигманова и министарке за евро-интеграције Тање Мишчевић у Загреб. Иако нисам имао формалне, званичне састанке, био сам у прилици да разговарам и са премијером Пленковићем, шефом дипломатије Радманом и другим званичницима. Био је то добар повод да одбновимо комуникацију, да се нађемо на Бадњи дан на једној традиционалној церемонији коју организује Српско народно вијеће и Милорад Пуповац. Учинили смо један корак ближе, ја се надам да ћемо да наставимо тако, јер имамо много запостављеног заједничког посла иза себе, али ствари не зависе само од нас. Зависе и од Загреба како ће он да прихвати ову иницијативу и којим темпом ћемо да наставимо.
А ПЛУС: Како су неки примијетили – двије године, четири дана и неколико великих светских и регионалних криза дијеле Ваша два мандата на мјесту министра спољних послова Србије. Криза изазвана пандемијом вируса корона, рат у Украјини, сталне тензије на Косову, паралелно интензивни преговори о уређењу односа Београда и Приштине, вербални инциденти са непосредним сусједима – дочекао Вас је на повратку проширени списак питања за српску дипломатију?
ДАЧИЋ: Све то је вјероватно и био разлог што ми је предсједник Вучић предложио да поново будем министар спољних послова, а свакако је био разлог што сам ја прихватио. Ми смо у ситуацији да за Србију треба да нађемо најбоља рјешења у миксу неколико великих криза које нисмо ни тражили ни изазвали. Сви смо прихватили ту одговорност, прије свега предсједник Вучић и ја, зато што у оваквим међународним околностима која стоје над главом нашој земљи и нашој стабилности нема извлачења и тражења изговора. Као одговорни људи који су добили највеће повјерење грађана, ми морамо да се суочимо са тим и да радимо најбоље што можемо да нашу земљу заштитимо од последица тих криза. И заштитили смо Србију и када је била пандемија Ковида-19 и сад када су у цијелом свијету огромни поремећаји око енергената, хране, свега што је важно за наш свакодневни живот.
А ПЛУС: Најавили сте да ће Србија наставити тешку дипломатску и политичку борбу везану за одбрану територијалног интегритета и суверенитета. Како обезбиједити бољу основу да се заштите српски национални и државни интереси и у 2023. години?
ДАЧИЋ: То је наше најважније државно питање и према њему се односимо тако што за његово остварење користимо све што држава има при руци. Свакој државној институцији, шта год да јој је надлежност, ово питање је на првом мјесту. Само тако можемо да направимо резултат за Србију. Друго, ми имамо јасну политику у вези са Косовом и Метохијом, наши циљеви су свима јасни и принципијелни, а ми их бранимо на сваком мјесту. То није нимало лако све ове године, али је важно то што сви поштују наше интересе, знају добро да нећемо да их се одрекнемо и онда са Србијом разговарају на другачији начин. Врло добро знају да само са Србијом може да се дође до неког рјешења. Раније су мислили да могу без нас, ми смо им то често и допуштали, нажалост, али то више није случај.
А ПЛУС: Очекујете ли, у скорој будућности, да ће Србија бити суочена са јачањем притиска међународних фактора за признавање независности Косова?
ДАЧИЋ: Притисци су већ сада изузетно јаки, нарочито када се од Србије тражи да се одрекне свега што је до сада заступала, да призна Косово и да се тако заврши ствар. То се неће десити, нити је било кад могло да се деси, али притисак је и даље ту. Има очекивања на Западу да се ствари заврше брзо, због неких рокова који су њима важни, али то нас не мора да се тиче. Ми исто нећемо да се ствари одуговлаче, али што се брзине тиче ми не дамо да се због брзине направе лоши договори због чега ћемо за годину-двије поново да доспемо у кризу и да морамо поново да разговарамо. Хоћемо компромисна рјешења па колико год времена буде требало.
А ПЛУС: Кост у грлу односа Београда и Приштине је непримјењивање Бриселског споразума ни послије десет година од његовог потписивања. Ви сте као српски премијер, 19. априла 2013. ставили параф на Споразум, као и премијер Косова Хашим Тачи, висока представница ЕУ Кетрин Ештон и замјеник генералног секретара НАТО Александар Вершбоу. Као да сте се послије “покајали” и предлагали предсједнику Србије Александру Вучићу повлачење потписа – зато што Приштина неће Заједницу српских општина?
ДАЧИЋ: Заједница српских општина је нешто на шта је Приштина тешко пристала, као што смо и ми тешко пристали на неке ствари, али то је компромис о којем ми говоримо. Нико неће из њега изаћи потпуно задовољан, а неко незадовољан. Сви ће бити незадовољни. Протеклих 10 година показало је да Приштина никад није жељела да испуни своју једину обавезу и да формира ЗСО. Мени је њемачка министарка спољних послова недавно рекла да ниједан премијер Косова неће да формира ЗСО, а ја сам је упитао – па зашто су онда потписали и преузели ту обавезу. Ми не можемо да пређемо преко овога, то је за нас суштина Бриселског и сваког другог споразума, и ако тога нема, онда стварно не треба да разговарамо ни о чему другом. Охрабрују последње најаве Америке да ће ЗСО бити формирана, то је оно што већ дуго очекујемо од њих, да изврше притисак на Приштину да спроведе оно што је потписала.
А ПЛУС: Прошлог априла сте казали да је Бриселски споразум био максимум могућег и да сте сигурни да би “без тог документа Косово и Метохија одавно било заокружено као призната држава, а питање је да ли би тамо уопште било Срба”?
ДАЧИЋ: У тим околностима то је заиста био максимум могућег. Погледајте само у којим околностима смо ми уопште почели дијалог о Косову – Вучић и ја са представницима Приштине и ЕУ. Косово је већ било признато од више од 100 држава, то се сматрало за завршену ствар, Србија је само требало да се прилагоди томе. Срби на Косову нису имали скоро никакву заштиту, а камоли могућност да добију заштиту од Србије. И онда смо тешким разговорима и нашом упорношћу дошли до Бриселског споразума, који је у том тренутку био велика промјена ситуације за нас и наш народ на Косову. Да тога није било, ми бисмо остали без икакве гаранције, Запад би наставио да заокружује косовску државност и данас, 10 година касније, ја стварно мислим да бисмо остали без ичега, да нисмо на вријеме зауставили тај тренд.
А ПЛУС: Међународна заједница никако да схвати да је највећи фактор нестабилности и највећа пријетња миру и стабилности у региону Аљбин Курти, односно политика Приштине, политика неиспуњавања ниједног међународног споразума, од резолуције СБ УН 1244, па до Бриселског и Вашингтонског споразума?
ДАЧИЋ: Курти је првог дана када је постао премијер рекао да му је дијалог са Београдом негдје на петом-шестом месту по приоритету. То је од почетка био један арогантан и, рекао бих, аутистичан наступ и он је тако наставио све до данас. Пазите, њему је дијалог на петом-шестом месту, а Европској унији и Америци на првом, бар када је ријеч о Балкану. Али као што је Косово њихово чедо које су направили, тако је и Курти био њихов миљеник, мислили су да је он Европејац, да поштује људска права, да је модеран политичар, а ми смо добро знали да је обичан деструктивац који ће само да појача притисак и насиље према Србима, што се и десило. Требало је времена, али мислим да су схватили с ким имају посла, мада с њим никад не знате када може опет да крене у авантуре, да блокира преговоре, да се окрене против косовских Срба.
А ПЛУС: Кампања повлачења признања независности Косова је 2014. проглашена као један од важних циљева српске спољне политике. Да би се спријечио улазак Косова у међународне институције, активно сте радили на смањењу броја земаља које су подржале независност проглашену 2008. Какав је сада однос снага међу 193 чланице УН?
ДАЧИЋ: То је био дио наше заједничке државне политике у којој је наша дипломатија имала важну улогу. И ми смо успјели да направимо добар резултат. За вријеме мог првог мандата чак 18 држава повукло је признање Косова, а сада још 9, предсједник Вучић је недавно саопштио које су то земље. Углавном, у УН још од раније има мање од половине чланица које признају Косово, а сада је тај однос још убједљивији у нашу корист – 109 према 84. Чекамо званично да нас још једна држава обавијести о својој одлуци и повећаћемо ову разлику. Ово је био важан корак. Косово већ годинама није признала ниједна држава, ако изузмемо Израел, а признање је повукло 27, за сада. Наша улога у томе била је да аргументовано објаснимо нашим пријатељима у свијету да је процес још увек у току, да ствари нису завршене и они су пристали да сачекају тај исход без прејудицирања своје одлуке.
А ПЛУС: Како коментаришете то да пет зељама Европске уније нису признале Косово – Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, да не говоримо о свјетским силама као што су Русија, Кина, Бразил и Индија?
ДАЧИЋ: То од почетка говори о коликом је кршењу међународног права ријеч. И колико је разарајуће по међународне односе било гурање Косова и Метохије у тај процес проглашавање независности. Ево, прошло је од тога сад ће бити 15 година и који је резултат. Поменуо сам малоприје како стоје ствари у УН, убједљива мањина признаје Косово као државу и то послије 15 година. Дакле, нешто није у реду са том одлуком од самог почетка. Али зато су посљедице катастрофалне. Онда добијете као проблем Украјину и њен територијални интегритет, који ми разумије се подржавамо одувјек. Не можете да цијепате интегритет једне земље, Србије и да тражите од других да то подрже, а да онда за Украјину тражите нешто друго. Да се разумијемо, оно што је наш став о Србији и њеном територијалном интегритету за нас важи и за Украјину и за сваку другу државу. Али зашто не важи за све оне који су признали Косово? Нема коме то нисмо рекли од светских званичника и никад нисмо добили одговор, осим оног да је Косово неки јединствени случај. Па добро, нека се онда после Косова нижу један по један јединствени случај по свијету па решавајте то. Немогуће је. У случају Србије прекршени су темељи на којима почивају међународни односи – Повеља УН, Завршни акт у Хелсинкију и многи други.
А ПЛУС: Када би вас директно питали које је рјешење за Косово и Метохију, шта бисте предложили?
ДАЧИЋ: Косово и Метохија као неодвојиви део Србије, то пише на почетку нашег Устава, у преамбули. И суштинска аутономија као што је предвиђено у Резолуцији 1244.
А ПЛУС: Пожељели сте за ову годину да завлада мир на ратишту у Украјини које је узроковало тектонске поремећаје на политичкој, економској и енергетској сцени. Да ли сте оптимиста по питању престанка рата који је у једном тренутку запријетио да ескалира у нуклеарни?
ДАЧИЋ: Јесам оптимиста, али осим оптимизма немам много начина да утичем на то шта ће да се дешава на терену. Русија и Украјина су велике државе, притом, обје су пријатељи Србије, дијелимо заједничку историју и културу, традицију, вјеру. Овај рат је већ изокренуо односе у свијету можда и за сва времена, а још се не назире његов крај. Што се тиче Србије, ми се стварно залажемо, колико год може да добаци наш утицај, да се иде ка миру и преговорима. Нажалост, ми то добро знамо из наше недавне историје да рат доноси само страдање, а не доноси рјешење. До њега се долази само политичким и дипломатским договорима.
А ПЛУС: Санкције Русији постављено је као нови сценарио за сва питања којима се бави српска дипломатија. Како гледате на тај “приоритет” усаглашавања са спољном политиком Европске уније, којој Србија званично стреми више од двије деценије?
ДАЧИЋ: Ја често помињем да се ми о санкцијама Русији нисмо изјаснили сад, у вези са ратом у Украјини, наша одлука је непромијењена већ осам-девет година, откако ЕУ, Америка, Британија и други спроводе санкције према Русији. Дакле, наш принципијелни став није промијењен. Санкције као инструмент спољне политике постале су све чешће, али то не значи да су оне ефикасне, а нарочито нису правичне. Ми то најбоље знамо, јер смо једини у Европи који су, нажалост, били изложени санкцијама и памтимо њихов ефекат. Ми ћемо да усаглашавамо нашу спољну политику са ЕУ онолико колико је то у нашем интересу, као држава која још увијек није члан ЕУ немамо ту обавезу да њену спољну политику прихватимо као своју. Кад будемо постали члан ЕУ, то ће бити наша обавеза и ми ћемо да је испуњавамо.
А ПЛУС: У тридесетогодишњој политичкој каријери, били сте премијер и потпредсједник Владе Србије, предсједник Скупштине, министар унутрашњих и иностраних послова, као и ко-министар информисања у владама Србије у 21. вијеку. На којој функцији Вам је било најтеже?
ДАЧИЋ: Није то толико у вези са функцијом, колико у вези са положајем Србије у том тренутку. Чиме год да сам се бавио, било ми је важно да са те дужности пружим највише што могу да одговорим својој државној обавези и поверењу које ми је дато. Не могу да нађем ниједан период у посљедњих 20-30 година за који можемо да кажемо да је био без проблема, притисака и невоља за Србију. Ипак, последњих 10 година је период када је Србија доживјела заиста велике промене набоље, прије свега у економији, подизању стандарда и раста, а то је главни показатељ да политика која се води има добар правац.
А ПЛУС: Као предсједник парламента, срели сте се прије пола године са премијером Црне Горе Дританом Абазовићем током његове званичне посјете Београду, уз констатацију да Србија придаје посебан значај даљем развоју укупних односа двије земље, у духу пријатељства и међусобног уважавања. Шта ћете као шеф дипломатије конкретно предузети да се редефинишу односи са Црном Гором, поготово што Абазовић тренутно обавља и ту функцију?
ДАЧИЋ: Ми имамо много нивоа сарадње, али за нас је приоритет положај Срба у Црној Гори и то је нешто на чему морамо заједно да радимо и убудуће. Ми смо заинтересовани за положај наших сународника, желимо да се унапреди, и то ће у великој мјери да одређује наше укупне односе. Без обзира на то ко је на власти.
А ПЛУС: Обећали сте да ћете разговарати са предсједником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић о дипломатским односима са Црном Гором, и опозваном амбасадору Владимиру Божовићу који је проглашен персоном нон грата, а ви га званично не мијењате. Када ћете ријешити то питање?
ДАЧИЋ: Та одлука ће бити донијета у оквиру који прописује Устав, дакле, између предсједника, Владе и министарства спољних послова, као и у случају свих других амбасадора.
А ПЛУС: Крајем децембра започели сте пети мандат предсједника Социјалистичке партије Србије, на конгресу странке добили сте повјерење свих 3.000 делегата. С којом партијом у Црној Гори гајите најбоље односе?
ДАЧИЋ: Најдуже и најбоље односе имамо са Социјалистичком народном партијом, иако сарађујемо и са неким другим партијама. СНП је од почетка био наш пријатељ и партнер у Црној Гори, дијелимо исте идеје, имамо исте погледе на многа питања, нарочито на односе Србије и Црне Горе. Али, истовремено ми подржавамо и друге партије које представљају Србе у Црној Гори.
А ПЛУС: Као први потпредсједник Владе задужени сте и за безбиједност. Можете ли да процијените безбједносну ситуацију у Србији по питању нарко-кланова који се преливају и из Црне Горе?
ДАЧИЋ: Наше безбједносне службе имају доста успјеха у разбијању тих криминалних ланаца, без обзира да ли су из Црне Горе или из неког другог дијела региона или свијета. Када се борите против таквог зла, онда није важно одакле оно долази, криминал нема националност, сваки је једнако опасан. Ми смо забринути што су неки од најорганизованијих и најбруталнијих међународних криминалних кланова баш са нашег простора и то нам даје нарочиту одговорност да их сузбијамо јер они су опасност за стабилност сваке од наших држава. Имамо у томе добру сарадњу на међународном нивоу, јер то је наш заједнички проблем.
А ПЛУС: Од када траје Ваше познанство са предсједником Црне Горе Милом Ђукановићем? Какав је ваш тренутни однос с обзиром да владар са најдужим стажом у Европи за све своје фрустације оптужује Србију?
ДАЧИЋ: Ја сам увијек уважавао његову државну функцију, у складу са добрим међудржавним односима, и такав однос ћу имати и убудуће. Што се тиче његове политике, са њом не могу да будем близак, прије свега због дугогодишњег незадовољавајућег положаја Срба у Црној Гори. Он је током дуге каријере имао различите политичке фазе, у оној када смо били иста идеолошка опција сам га подржавао, али не и откако је Србија и Срби у Црној Гори за њега постали оптерећење и политички ривали.
А ПЛУС: Када сте посљедњи пут званично боравили у Црној Гори?
ДАЧИЋ: Прије четири године, 2018, баш негдје у ово вријеме, као први потпредсједник Владе и министар спољних послова. Имао сам разговоре са највишим руководством Црне Горе, предсједником Филипом Вујановићем, премијер је био Душко Марковић, а министар спољних послова Срђа Дармановић. И тада смо у центру разговора имали положај Срба у Црној Гори, између осталих важних питања од значаја за обје државе.
А ПЛУС: Када бисте пожељели да проведете одмор на Црногорском приморју, коју бисте дестинацију изабрали?
ДАЧИЋ: На одмору нисам био дуго, било гдје, па ни у Црној Гори, али као много млађи добро сам упознао многа мјеста на приморју, Херцег Нови ми је остао као место где бих поново отишао.
Извор: А Плус
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
