Ивановци
1 min read
Батрић Бабовић
Сјени Милована Данојлића
Одушак тражим крај Тебе
Метеориту светих Ивановаца
Ријечи гладна – Насушни Хљебе
Стиховна сијалицо Бура Бонаца
На твом се Тргу Исповиједам
Ко Осуђеник – Сат Безминутни
Што тражи кроз Чекић да Прогледам
У Простор Језика – У Бездан Смутни
Тканинама Твог Стиха – Памука
Сузе је пролила Поезија
Сад кад си слободан Глинених Мука
Лист кестена се кроз Земљу Пробија
Скројен за мјеру Свештеног Длана
Окадио је Српски Језик
Париским јесенима из Нирвана
Христовио се дјечак па пјесник
Дуге су Ноћи – Дуже Несанице
Сан те је од Жеље Разминуо
На крају Живота- Слијепе Улице
Космосу си се Натраг Винуо
Са тишинама из Ивановаца
Сад спавају твоји трамваји
Без шина стигли до твога плаца
Да Рај назиру над гробом што сјаји
