Историјски значај 24. августа: Од Декларације о правима до пакта о ненападању

Датум 24. август остао је дубоко урезан у свјетску историју као дан два велика догађаја који су обиљежили различите епохе и темељно утицали на развој свјетских токова.

Први значајан догађај везан је за 1789. годину, вријеме када је Француска револуција уздрмала темеље европског апсолутизма. Тога дана усвојена је Декларација о правима човјека и грађанина, један од најважнијих докумената модерног доба. Декларација је прогласила начела слободе, једнакости и суверенитета народа, уводећи идеје које ће постати темељ демократских система широм свијета. Она је изразила став да су сва људска бића рођена слободна и једнака у правима, да власт припада народу, те да су основне слободе неприкосновене.

Скоро један и по вијек касније, 24. августа 1939. године, свијет је био на прагу једног од најпогубнијих конфликата у својој историји – Другог свјетског рата. Тога дана потписан је Молотов-Рибентропов споразум, пакт о ненападању између нацистичке Њемачке и Совјетског Савеза. У јавности је представљен као дипломатски корак ка миру, али је садржавао и тајни анекс којим су двије силе подијелиле интересне сфере у Источној Европи. Овај споразум отворио је пут Њемачкој да 1. септембра 1939. изврши напад на Пољску, чиме је званично отпочео Други свјетски рат.

Два догађаја, иако раздвојена вијек и по, повезује чињеница да су промијенила ток историје – један у правцу ослобађања појединца и народа, други у правцу разарања и подјеле. Они нас подсјећају да су идеали слободе и права, као и суровост политичких интереса, дио исте људске историје.