Историјски случај подгоричког основца

Малолетни Р. Р. (име и презиме познато широм света), ученик седмог разреда једне основне школе у Подгорици, остаће упамћен као први ђак, који је, од како се Црна Гора отцепила од саме себе и сопственог памћења, добио јединицу из историје зато што је тачно одговорио на постављено питање о историјском постанку те несрећне државе.

Све чекајући да се коначно објави име тог професора ДПС историје, данима читам како је малолетни Р. Р. дечијом главом Раде Рачић, од оца Вељка, потомка васојевићких Срба из Шекулара код Берана, одлучно одбио да прекраја историју Црне Горе по мустри Мила Ђукановића.

Име младог српског савременог хероја све се више, уз велико одушевљење и честитке, путем друштвених мрежа и медија, изговара широм света. Од професора историје, за којег ,,од извора који желео да остане анониман“ сазнадох да има иницијале Р. В. ни трага ни гласа, јер је, док се враћао кући посрамљен, вероватно скочио у прву септичку јаму и удавио се у оном што му пристаје уз карактер. Много је постидног и срамотног испливало на површину у овом случају, који заокупља медијску пажњу ево недељу дана. Јединицу из новоцрногорске повијести добили су сви који одређују и уређују школска и педагошка правила у тој несрећној држави, почев од несрећног наставника, који мора да предаје лажну историју, преко директора школе, министра просвете, све до некадашњег очајног ђака, а већ деценијама суверена,којем је од свих предмета једино добро ишао енглески језик, што и данас демонстрира. Сви они заслужују ону оцену која међи доњу границу људскости у нашем народу, а коју је немогуће уписати у школском дневнику.

Нула за њих, а чиста петица за младог, слободоумног и оштроумног Рада Рачића и његово одељење, које је френетичним аплаузом поздравило одговор одељењског друга и саборца и будалаштину једне просветне будале да на тачан одговор да јединицу ђаку одликашу.

Ма колико се трудио да то избегнем, готово је немогуће не споменути симболику, која прати младог подгоричког револуционара. Име му је, ни мало случајно, дато по најумнијој српској глави – Петру другом Петровићу Његошу – владики Раду, јер је Бог хтео да се роде на исти датум. Његово презиме улива сваку врсту поштовања, пре свега због угледа шекуларске породице Рачић у којој је рођен, а онда и славних предака, који су сабљама и џефердарима бранили углед и част српског народа на простору Старе Србије, а један и у сали Народне Скупштине Југославије.

Реч револуционар не волим, јер ме подсећа на највеће и најкрвавије дане у српској историји, али Раде Рачић је сплетом несрећних околности, ни крив, ни дужан, постао вођа културне револуције, која је почела да се шири од оних од којих се то најмање очекивало – деце, основаца и средњошколаца, који револтирано и одлучно одбијају да говоре накарадним језиком и уче ватиканску историју. Сасвим је извесно да тај оправдани дечији бунт има огромну народну подршку, али је нејасна позиција лидера српских партија у Црној Гори, који су, као и у случају учитељице из Бара Милене Зорановић, прилично уздржано пропратили једну индивидуалну борбу и борбу једне породице против накарадног образовног система ,,Породице“. Без даље жеље да повећавам терет, који је на нејака плећа једног паметног детета натоварила зла судбина црногорског школства, надам се, као и милиони Срба широм света, да није далеко дан ослобођења Црне Горе од Мила и његових зулумћара, који су до танчина развили технологију фалсификовања, од личне карте и пасоша до језика и историје. На вама је, поштована господо политичари, који репрезентујете српске интересе у тој држави да се за исте борите свим расположивим средствима и заштитите српско писмо и историју. Крените, народу је свега пуна црногорска капа са оцилима и у очају и безнађу само чека да га неко покрене и изведе на улице. Притегните и опанке и обојке и изађите из скупштинске сале, јер, давно је славни имењак нашег младог јунака рекао: НЕ МОЖЕ СЕ МЕЈДАН ЗАДОБИТИ НА ДИВАНУ СВЕ ЛУЛУ ПУШЕЋИ!

Раде Рачићу, као милиони оних који ти се диве, а из једног разлога и више од њих, поносим се тобом и твојим поступком. Жив и здрав био твојим родитељима 100 година!

На истеку 2016-ог Лета Господњег, своје дивљење исказао Раде Живковић, новинар, писац и колумниста из Београда.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: