ИН4С

ИН4С портал

Историјска превара: Списак градова који су ослободили четници а не партизани

1 min read

Draza-mihailovic-Aksentijevic-600x400Годинама су ђаци у Србији учили да су Чачак, Крушевац и Горњи Милановац ослободили од Немаца партизани, међутим, та места ослободили су Дражини четници.

Србија и српски ђаци су после Другог светског рата из историје учили да су градове и места попут Лознице, Горњег Милановца, Чачка, Лазаревца, Крушевца и многих других од Немаца ослободили партизани, међутим, Телеграф заједно с Милославом Самарџићем открива праву истину и документује је фотографијама, а она гласи да су сва та места од фашиста ослободили четници Драгољуба Драже Михаиловића!

Милослав Самарџић, аутор многобројних књига о четничком покрету и Дражи Михаиловићу, и Телеграф након конкурса да се јаве они који поседују слику Јосипа Броза Тита са народом у периоду до 1944. године, на који се нико није јавио јер такве слике нема, отварају нови конкурс: “Навести макар једно градско насеље које су партизани ослободили од Немаца пре него што је Стаљинова војска прешла Дунав, 4/5. септембра 1944. године“. О ослобођењима после овог датума нема сврхе говорити када је реч о партизанима.

Драза-МихаиловицНаиме, према аутентичним сликама из Другог светског рата, које је у својим књигама објавио Милослав Самарџић, види се како припадници четничког покрета улазе у ослобођена места од Немаца, широм Србије.

Драза-михаиловиц-Аксентијевиц

Овој је списак градских насеља која су четници ослободили од Немаца:

1. Лозница (31. август 1941)

2. Богатић (1. септембар 1941)

3. Крупањ (4. септембар 1941)

4. Бања Ковиљача (6. септембар 1941)

5. Горњи Милановац (29. септембар 1941)

6. Чачак (1. октобар 1941)

7. Страгари (4.октобар 1941)

8. Љубовија (октобар 1941)

<

9. Пријепоље (12. септембар 1943)

10. Прибој (12. септембар 1943)

11. Зворник (17. септембар 1943)

12. Бања Ковиљача (17. септембар 1943)

13. Бијело Поље (септембар 1943)

14. Рудо (18. септембар 1943)

15. Брза Паланка (18. септембар 1943)

16. Љубовија (30. септембар 1943)

17. Бајина Башта (30. септембар 1943)

18. Нова Варош (октобар 1943)

19. Вишеград (5. октобар 1943)

20. Чајетина (10.октобар 1943)

21. Рогатица (14. октобар 1943)

22. Мајданпек (26. август 1944)

23. Кучево (28. август 1944)

24. Лесковац (31. август 1944)

25. Власотинце (31. август 1944)

26. Сврљиг (2. септембар 1944)

27. Кадина Лука (2. септембар 1944)

28. Лазаревац (3. септембар 1944)

29. Подлугови (10. септембар 1944)

30. Бреза (11. септембар 1944)

31. Пљевља (септембар 1944)

32. Ражањ (октобар 1944)

33. Варварин (октобар 1944)

34. Крушевац (14.октобар 1944)




Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

4 thoughts on “Историјска превара: Списак градова који су ослободили четници а не партизани

  1. Sva gore pomenuta mjesta koja su „oslobodili“ četnici u stvari su dobijena na čuvanje od Njemaca koji su imali preča posla no da čuvaju ta sela i zaseoke i da tu zarobe svoje vojnike koji su mogli pametrnije da se upotrijebe. Dobro, danas nije teško naći „istoričare“ po želji a oni će da pišu naručene istorije. 100 puta ponovljena laž postaje polako „istina“!

    3
    6
  2. No, dobro je da konačno Srbi pogledaju i onu drugu stranu „srebrnjaka“!
    Može bit’ da će nekim Srbima ipak proraditi i mozak i podsvijest (svijesti već podugo Srbi nemaju)?
    Ja se samo bunim što Samardžić uporno naziva Ravnogorsku vojsku ČETNICIMA.
    Četnici su strogo srbska vojska, a Ravnogorci su bili Jugoslovenska Kraljevska Vojska u Otadžbini (JKVuO), i tu je srbsko bilo samo to što su za ideju jugoslovenstva padale uglavnom srbske glave, uz ponešto hrvatskih, muslimanskih pa čak i arnautskih.
    Da bi se konačno, ako je kako moguće, pogledalo istini u oči.
    Ne radi toga da sad bačamo drvlje i kamenje na bilo koga, no radi makar pokušaja da saznamo parčence kakve-takve istine.
    100%-tnu istinu nećemo nikad saznati, ali i zrnce je dobrodošlo, da ne ponavljamo idiotske greške i proračune iz ne tako davne prošlosti.
    I da podsjetim da su Dražini „četnici“ kolcom utukli jedinog pravog četnickog vođu i komandanta, Vojvodu Pećanca… tamo neđe po Sloveniji, kad je bila opšta bježanija.
    Zašto o tome Ravnogorci ćute?
    Zašto ne lanu, javno, zašto su umlatili srbskog vojvodu, koji titulu vojvode nije zaradio tek tako, no je ratovao za oslobođenje Srbije u balkanskim i u I svjetskom ratu?
    Ako je, kako kažu, bio saradnik okupatora, onda ‘oću da znamo čiji je to saradnik trebalo da bude?
    Da li okupatorske njemačke soldateske, ili milih nam saveznika, koji nam „oca očinjega“ goniše i ’44., i ’99., a i dan današnji nam drže lapljeno Kosovo i Metohiju.
    I ‘oću da znam koliko je bilo Pećančevih četnika neke druge nacionalnosti, osim srbske!?
    Imaš li makar ti Milosave obraza da nam surdukneš tu činjenicu, ili moramo da je potražimo na nekoj drugoj, makar i tuđinskoj adresi?
    Istina boli, ali je bolje da je znaš, pa da pokušaš da bol nekako makar umanjiš.
    Milosave Samardžiću, otvori već jednom te spuštene kapke, koji predugo trabunjaju o „Dražinim četnicima“.
    Daj sve od sebe da konačno pomirimo „četnike“ i „Ljotane“, jer su i jedni i drugi bili za JUGOSLAVIJU.
    Za Srbiju su bili jedino Nedić i Pećanac… i niko drugi!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *