Историја нас опомиње
1 min read
Милорад Додик
Та питања су за Србе увек била судбоносна и животно важна. У свим тим догађањима од Балканских ратова до великог грађанског рата и распада највеће српске илузије СФРЈ, српски народ је увек трпео највеће губитке и био жртва хегемонистичких циљева Енглеске (излазак на Егеј), Аустроугарске (источно питање), Немачке, у задње време поново Турске и њихових сателита. Увек смо били савезници правдољубивом свету и тврдили да је право и правда на нашој страни, а актима о завршетку тих ратова бивали оштећени, од спречавања изласка Србије на море 1912.године до тога да смо извршили наводну агресију на Хрватску и БиХ 1991. И 1992. године.(агресија на властите територије).
Све данашње суседне државе, некадашње чланице СФРЈ, су створиле државе у границама које су имале и све су постале скоро етнички чисте. Једино српски народ није решио своје национално питање (сада додуше у мањем броју живи у шест држава) а стотине хиљада Срба из тих држава је протерано са своја огњишта и избегло у Србију и Републику Српску. Циљ великих западних сила је био, а и сада је, војнички поразити и понизити Србију и Републику Српску тако да више никад не буде било какав фактор на Балкану. Они знају да не могу потчинити и направити послушнике од српског народа. А тиме би спречили ширење канцерогеног (по њима) утицаја Русије на Балкану. Руска федерација јача него икад се враћа на Балкан ослањајући се на Србију и Републику Српску. Русија је наш савезник који често штити и друге суверене државе које НАТО жели да уништи сменама актуелних режима, терористичким активностима и утицајем невладиног сектора доводећи на власт послушнике из редова домицилног народа.
Значајна је и улога Кине на Балкану. Земља са званично најјачом економијом света је поставила Србију као кључну земљу региона и најважнијег кинеског јужноевропског свезника. Српски народ никада није имао јаче и искреније савезнике чији се утицај испољава кроз економску и политичку сардњу на здравим основама уз пуно поштовање међународног права. Српски народ то мора искористити у одбрани од поманиталог неофашизма. Србија и Република Српска се свакодневно сусрећу са ратним претњама криминалаца и злочинаца из јужне српске покрајине, односно „лидера“ самопроглашене непостојеће државе и члана председништва БиХ, Бакира Изетбеговића. Шиптари прете да ће избити рат ако се прогласи ЗСО, да ће узети Прешево, Бујановац и Медвеђу и избити до Ниша. Бакир нам прети, ако Република Српска распише референдум о независности да онда мора доћи до рата у државној заједници, јер је његов циљ спровести Бабову идеологију ”Исламска држава БиХ ”.
Они не прете што су јаки да могу да нас победе, већ што то од њих траже њихови налогодавци и да на тај начин реше Српско питање, нашим нестанком.
Нашим руководствима у Србији и Републици Српској у оваквим околностима преостаје да праве компромисе, а да не потписују ништа!
-Да се припремају за ратна догађања (војска, полиција, службе безбедности, привреда) која су, нажалост, реалност.
-Обука и наоружање војске мора бити интензивно и у што скоријем времену.
-Морамо стварати широки фронт нових савезника чији интреси се поклапају са нашим националним циљевима.
-Војничка снага нашег друштва мора бити највећи фактор одвраћања сваког потенцијалног непријатеља. У догледно време у Републици Српској вратити српску војску и војни рок.
-Морамо наставити још јаче на интеграционим процесима у српском народу и не смемо свој народ оставити на милост и немилост непријатељима , ма где се налазио.
Све остало би значило да нисмо добро савладали лекцију из историје, а ми апострофирамо како мимо учења историја има улогу да нас опимње. Зато верујемо у националну свест , одговорност, мудрост, храброст и одлучност нашег руководства, да ће заједно са нашим савезницима успети да се успешно супроставе надолазећим проблемима. Да би се то остварило први задатак је озбиљан отклон од пробосанске политике, коју проводе појединици из ”Савеза за побједу” у Републици Српској, за коју сматрамо да је издаја српских инереса. Зато побједа политичке опције Република Српска изнад свега, уз лидерство Милорада Додика ће створити први услов да сви Срби живе у једној држави.
За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача
