Источни економски форум у Владивостоку оборио рекорде

Прије 10-ак дана завршен је 4. по реду Источни економски форум у Владивостоку. Као главно достигнуће тродневних маратонских сесија на форуму, истакнуто је брисање неповјерења које деценијама влада између Русије и држава Далеког Истока. Кванитативно, побијени су сви рекорди и склопљено је послова за приближно 3 трилиона рубљи, око 45 милијарди долара.

Учесници форума упознали су се са потенцијалима региона Далеког Истока, који данас представља област најинтезивнијег развоја унутар Руске Федерације. Јури Трутњев, замјеник премијера, опуномоћени представник предсједника Руске Федерације у Далекоисточном федералном округу и одноворно лице за организовање Источног економског форума истакао је да је потписано укупно „175 споразума“ и да „упркос томе што нисмо јурили квантитативне индикаторе о крајњим резултати форума можемо говорити са поносом.“

Такви догађаји, као што је Источни економски форум, доприносе огромним измјенама у свим сферама живота региона у којима се организују и конкретно овај форум је Далеки Исток Русије позиционирао у центар свјетских збивања.

Трећи дан форума многи су означили као „најопуштенији“, јер је организовано свега 6 догађаја, за разлику од прва два дана када их је било приближно 200. Оно што се догодило на форуму сада даје основу за разраду и конкретну примјену Националног програма развоја Далеког Истока – документа који бу требао да буде дефинисан по инструкцијама предсједника Руске Федерације.

Очекује се са пуном примјеном овог програма са крене од 2025. године.

Како то конкретно изгледа на примјеру региона Далеког Истока изгледа илуструју следећи показатељи. Укупно четвртина иностраних инвестиција у Русијиусмјерена је на овај регион, а тамошња индустрија и пољопривреда остварују највеће стопе раста.

По мишљењу руског предсједника ово је тек полазна основа за развој озбиљних пројеката, имајући у виду да географска позциција овог региона пружа одличне предуслове за валоризацију логистичких потенцијала, што би по такође Путиновим ријечима: „Морала да прати реконструкција Трансибирске жељезнице и и убрзан развој коридора Сјеверни морски пут“. Да би се ови амбициозни планови остварили, неопходно је у одређеној мјери регулисати услове рада и подићи ниво комуналних услуга, што би конкрето значило да и локлално становништво на Далеком Истоку ускоро може очекивати неке бенефите од државне стратегије развоја.

„Сматрам да је потребан Национални програм развоја Далеког Истока Русије, на период од 2025. са перспективом реализације до 2035. године. Влади ће бити наложено да такав документ припреми“, изјавио је Владимир Путин током свог боравка на Далеком Истоку. По његовом мишљењу државне корпорације дужне су да подрже ова настојања, а први корак на том плану био би да се у оквиру Далекоисточног универзитета оснују научне лабораторије и истраживачки центри. Наредне године ће показати изводљивост ових планова, да се на Далеком истоку развије тзв. руска „Силиконска долина“, центри роботике, бесплотног транспорта, био и нано технологије.

У региону Далеког Истока Русије припремају се и јединствени услови за инветстирање, што је детаљније образложиоМаксим Орешким, руски министар економског развоја.

„Ми смо активно радили да развијемо такав коорпоративни режим, да компанија која би у Русију дошла из неког спољњег правног система у руски правни систем, порески стопе за ту компанију остале би неизмијењене“, изјавио је Орешкин током трајања форума.

Очекивани инветициони бум на Далеком Истоку планирано је да прати и адекватан развој науке и технологије о чему је говорио Сергеј Катарин, предсједник Руске Тргово-промиљене палате.

„Код нас постоји довољно научних центара, али са стручњацима је питање знатно сложеније. Потребно је зауставити исељављање, задржати оне које су и даље ту, у првом реду омладину која сада завршава образовање и колико је то могуће овдје привући и кадар из Централне Русије“, мишљења је Катарин.

За реализацију амбициозне развојне пројекте у региону Далеког Истока потребна је тијесна сарадња са иностраним партнерима. Један од првих државника који се укључио у рад Источног економског форума био је кинески предсједник Си Ђинпин.

Управо првог дана форума кинески и руски партнери договорили су формирање заједничког инвестиционог фонда. Готово истовјетан руско-јапански фонд постоји већ неколико година. Формиран је такође током првог Источног економског форума и преко њега је реализовано преко 100 инвестиционих пројеката, укључујући и фабрику аутомобилских мотора коју су дан уочи почетка форума обишли предсједник Путин и јапански премијер Абе. Том приликом Владимир Путин је Јапан окарактерисао као „важног партнера за Русију“, са којим је његова земља спремна да „развија сарадњу на принципима добросусједства, узајамног поштовања и обостраног интереса“.

Јужна Кореја, по обиму инвестиција и робне размјене трећи руски партнер међу државама Далеког Истока, показала је интерес за инвестције у руске луке и логистички потенцијал руских жељезница.

Управо је важност жељезничке инфрастурктуре била тема излагања Ли Нак Јуна:

„Овај пут на Владивосток дошао сам авионом, али следећи пут искрено бих желио да то буде возом. Стога молио бих лидере свих пристуних држава да заједничким снагама подржимо реализацију ове моје маште“.

Важно је истаћи да се из Јужне Кореје у Русију возом може доћи само преко територије Сјеверне Кореје и стога ријечи јужнокорејског премијера у себи носи дубљу симболичну поруку. Упркос најавама сјевернокорејски лидер Ким Џонг Ил није се појавио у Владивостоку, али је његова земља ипак била представљена високом делегацијом.

Значајно мјесто на Источном економском форуму припало је и Монголији, истакнут је њен транзитни значај, којим би могли да прођу путеви транспорта роба из Источне Азије у Русију и обратно. С обзиром да Монголија нема излаз на море, а представници ове земље показали су приличну заинтересованост за коршћење руских далекоисточних лука.

Поједнини руски екомомски аналитичари склони су да тврде да је Источни економски форум већ превавизишао своју првобитну мисију инструмента за привлачење страних инвестиција и полако постаје формат на коме се решава судбина Азијско-Тихоокенаског региона.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: