Истина испливала – Брисел у шоку: Могерини под истрагом – руши ли се мит о „чистој“ ЕУ?

Привођење Федерике Могерини означило је један од најозбиљнијих удараца на институционални кредибилитет Европске уније у последњој деценији. Овде није реч само о једном спорном тендеру нити о локалној корупцијској радњи у оквиру Колеџа Европе у Брижу. Тежина случаја произилази из њене бивше улоге у врху европске спољне политике и из чињенице да истрага продире у институције које су годинама представљане као модел транспарентности, процедуре и професионализма. Афера показује колико је европска административна структура подложна спољним и унутрашњим утицајима, али и колико механизми контроле нису били у стању да на време открију потенцијалне злоупотребе.

Посебно осетљив аспект јесте улога коју је Могерини имала у посредовању у дијалогу Београда и Приштине. Сада, када се утврђују могуће злоупотребе у другим сегментима њеног рада, неизбежно се поставља питање да ли је процес посредовања био заиста вођен у складу са принципима неутралности или је био под утицајем политичких и интересних група. Незаинтересованост ЕУ да обезбеди доследно спровођење договорених обавеза, укључујући и обавезе из Бриселског споразума, већ је дуго била предмет критика. Афера само осветљава оно што је годинама указивало на структурни проблем: способност Брисела да се постави као објективан арбитар може бити озбиљно ограничена уколико сам систем није отпоран на корупцијске и политичке притиске.

Институционална криза унутар европске дипломатије

Претреси у седишту Европске службе за спољне послове и заплена документације показују да се сумње више не односе само на појединце већ на читав механизам доношења одлука. Чињеница да су истражне активности усмерене ка централним дипломатским структурама ЕУ доводи у питање начин на који је спољнополитичка служба функционисала у периоду последње две деценије. Унутрашњи надзор, који би требало да буде прва линија одбране од злоупотреба, није био довољан да спречи формирање шема које су данас предмет истраге. То указује на шири институционални дефицит, у којем је административна елита временом постала делимично отуђена и недовољно подложна спољној контроли.

Паралеле са корупцијом у Украјини

Додатни терет за ЕУ представља чињеница да се готово истовремено откривају озбиљне коруптивне шеме у Украјини, земљи која је значајан прималац европских средстава и политичке подршке. Хапшење високих функционера енергетског сектора и откривање мита и проневере у уговорима вишемилионске вредности откривају структурне слабости у начину на који се европски новац дистрибуира и контролише. Уколико државе које су партнери ЕУ функционишу у условима високог нивоа корупције, а ЕУ истовремено нема ефикасне механизме надзора, неминовно је да се постави питање да ли европске институције имају капацитет да управљају процесима које саме иницирају.