Исповијест Зорана Раичевића о браћи Ђукановић

Пола године прије изненадне смрти, Зоран Тота Ђорђија Раичевић оставио је уреднику ИН4С-а писано свједочанство које, према садржају и наводима самог аутора, по обиму, тежини оптужби и степену личне инкриминације представља један од најпотреснијих докумената о ономе што он описује као унутрашњу природу власти у Црној Гори посљедњих деценија.

Раичевић, човјек који је, према сопственом исказу, од средине осамдесетих година био у блиским и готово породичним односима са браћом Ђукановић – посебно са млађим Александром Ацом Ђукановићем – у овом свједочанству не покушава да себе представи као жртву без гријеха. Напротив. Он свјесно и детаљно инкриминише себе, управо да би, како пише, његово свједочење било вјеродостојно и неупитно.

Ово није политички памфлет, нити накнадна памет. Ово је исповијест човјека који, како сам наводи, описује период живота у којем су се лична лојалност, криминал, политика, новац, страх и емоције преплитали до неразлучивости. Раичевић именује људе, мјеста, датуме и механизме – износећи тврдње о, између осталог, шверцу цигарета, финансијским трансакцијама и наводним злоупотребама у банкама, преко изборних манипулација и наоружаних пратњи, до директних тврдњи о улози државних институција и појединаца на највишим функцијама.

ИН4С ће ово свједочанство објавити у више наставака, без интервенција у садржај, уз нужну редакцијску обраду, искључиво у јавном интересу. На читаоцима је да сами закључе, али је немогуће да овакав документ, уколико су наводи тачни, остави равнодушним било кога – а посебно не тужилаштво, уколико у Црној Гори још постоји намјера да се закон примјењује једнако на све.