Исповест убице Чаушескуа: Испунио сам му жељу да умре са женом (ВИДЕО)

Јонел Бојеру решио је да отворено говори о дану кад је пре 25 година, крај тоалета у смрзнутом дворишту у Тарговишту, стрељао румунског диктатора Николаја Чауческог и његову жену Елену.

На Божић 1989, Јонел је био стражар на њиховом мелодраматичном званичном суђењу. Он их је извео из зграде док је Чаушеску певао Интернационалу, а његова мање прибрана жена вриштала „је*ите се“. Затим их је поставио пред зид покосио калашњиковима.

Све се догодило тако брзо да је војни фотограф који је снимао суђење успео да ухвати само задњи рафал и тела која су се стропоштала. Али и тих неколико секунди обележило је живот тог падобранца.

,,И данас се узнемирим кад о томе говорим. Прекинуо сам два живота. У рату је то прихватљиво, али много је теже кад убијеш ненаоружане људе. То никоме не бих пожелео, иако је мени убијање људи посао“, испричао је Јонел.

Ипак, Јонел не жали што је баш он означио коначан крај Чаушескуове владавине страха и немаштине. И његова породица била је међу милионима прогоњених.

,,Деда ми је био свештеник, либерал, већину живота провео је у затвору. Он је заиста био срећан после тих догађаја, срећан што се режим променио, што је Чаушеску мртав. Рекао ми је: „Без бриге, узимам на себе све твоје грехе“, присећа се Јонел.

Није лако бити један од најславнијих крвника прошлог века. Оних неколико секунди платио је губитком приватности и брака, јер његова супруга није могла да живи с тако мучном славом. Бојеру је уверен да су баш његови меци убили Чаушескуове јер је, кад су њих тројица запуцали, приметио је да се један скаменио на неколико тренутака, а други је заборавио да пребаци калашњиков на рафал, па је испалио само неколико појединачних хитаца.

Николае и Елена „још су били веома заљубљени“ и тражили су да умру заједно иако је у пресуди писало да буду погубљени одвојено. Он им је испунио ту последњу жељу и теши се што их је убио одмах.

,,Упуцао сам их веома брзо. Сматрам да сам им омогућио да умру достојанствено… Свака револуција тражи крв. А не заборавите, револуција једе своје јунаке“, каже он и слеже раменима.

Бојеру је тада имао 31 годину, био је официр у елитној падобранској јединици и јавио се као добровољац за тајанствену божићну мисију. Наређење су добили тек који тренутак пре сусрета с Николаем Чаушескуом, који је само дан-два раније био апсолутни владар.

,,Министар ме питао: „Капетане, можете ли то?“. Одговорио сам: „Могу“. А шта сам могао да кажем? – прича Бојеру.

Румунија је тонула у хаос, била је једна од последњих земаља совјетског блока која је свргнула комунистичко водство. Припадници његове јединице кришом су слушали вести о револуцији на радију Слободна Европа. И цела јединица се 21. децембра заклела на оданост човеку ког ће стрељати за мање од недељу дана.

,,Натерали су нас да потпишемо изјаву да се не слажемо с тим шта се догађа и да ћемо подржавати и штитити Чаушескуа. Сутрадан су шокирани гледали како сиву зграду Централног комитета, центар комунистичке моћи, демонстранти заузимају, а Николае и Елена беже хеликоптером“, каже Бојеру.

,,Војници су плакали од среће, људи за које бисте пре мислили да се слажу с режимом, сад су блистали од одушевљења. Извадили смо сакривени алкохол, врло лошу ракију, и пили“, сведочи Бојеру.

А онда је уследило неколико дана кад у касарнама нису знали шта би са собом. Било је монотоно, али напето.

,,Да бар могу да убијем Чаушескуоа! Шта бих да ми падне шака?„, рекао је један његов пријатељ на Бадњак.

Звао се Дорин Чирлан, а већ сутрадан је, и не знајући, волонтирао за члана стрељачкога вода. Нажалост, добио је и више од тога, каже Бојеру. Кад су се враћали с места суђења, хеликоптер је био пун тужилаца, судија и високих официра.

,,Није било места па је Чирлан морао да седи на лешевима. Он је највише трауматизован. Тада су сви желели да су на нашем месту. А данас – више нико“, закључио је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: