„Исконски коријени“ по Томпсону: Шта се заправо нуди младима у Хрватској?
1 min read
Пјевач Марко Перковић Томпсон, познат по контроверзном опусу и симболици која деценијама изазива подјеле, искористио је крај концерта у задaрској дворани „Вишњик“ да упути поруке младима, говорећи о „заједништву“, „снази“ и – како је сам рекао – „исконским коријенима“ у које се, наводно, укоријенила нова генерација.
Томпсоново посебно истицање младих није случајно. Напротив – то је суштина поруке. Ако нове генерације, које нијесу живјеле ни деведесете ни Други свјетски рат, без проблема прихватају тај наратив, онда је пројекат успио.
Прошлост више не мора да се брани – она се насљеђује. Без питања, без дистанце, без осјећаја одговорности.
Иста реторика, исти наратив, иста емоција – само прилагођена времену у којем се отворене ствари морају изговарати прикривено.
Избори се помињу, али се вриједности које стоје иза те „демократије“ никада не преиспитују. Јер да се преиспитују, прича о „исконским коријенима“ би се брзо распала.
Томпсон не промовише музику, нити апстрактно домољубље. Он промовише континуитет једне идеологије, сада већ довољно укоријењене да јој није потребно ни објашњење ни оправдање.
Ако је то будућност коју млади у Хрватској препознају као своје „исконске коријене“, онда проблем није у Томпсону.
Baviti se, ili „lupati glavu“ pitanjima nemoralnih postupaka i neodgovornosti drzave i covjeka koji gradi svoju tzv „umjetnicku karijeru“ utemelenih na ustaskoj ideologij je besmisleno i kontraproduktivno.
Vi ih nagradjujete i odobravate kao i Vasa drzava svojom „vanjskom“ i unutrasnjom politikom vasala-sluge.
Tačno je to da: „prošlost se ne brani ona se nasleđujđuje“, ali ako se taj „obrok“ često podgreva, teško ga je kusati.