Врсна уметница Душанка Борза, која живи на предивном салашу Градина, надомак Сомбора, добитница је бројних награда за свој уметнички рад, како у Србији, тако и шире.
Душанка Борза
Врсна уметница Душанка Борза, која живи на предивном салашу Градина, надомак Сомбора, добитница је бројних награда за свој уметнички рад, како у Србији, тако и шире. Душанка пише текстове за бројне певаче из Србије и региона бивше Југославије. Објавила је књигу песама, а у припреми је и нова књига, коју посвећује свом покојном мужу Ивану. Душанка је иначе директор и власник РТВ „ДУДА“ – Сомбор који свакодневно емитује забавне садржаје.
Књига Душанке Борзе
Како каже сама Душанка, посао на радију и писање песама је чини сретном и надахнутом. Душанка је иначе родом из Тавије, околине Босанске Костајнице, али је по рођењу дошла у Апатин, а потом је живела у Колуту код Сомбора. Обзиром да живи на салашу, бави се и узгојем органске хране, али због потражње њених песама, Душанка све више борави изван свог имања на гостовањима у другим медијима. Добитница је и Оскара популарности, а Душанку је шира јавност запамтила и по учешћу у емисији „Никад није касно“.
Поштована гђо Борза, какав је данашњи статус народне музике у нашем народу?
– Најпре да кажем, да сам поносна послом којим се бавим. На естради сам већ дуго и мени се чини да је упркос разним трендовима, народна музика веома цењена и радо је слушана код нас, а и на целом Балкану, па чак и у страним државама. Певају поједине народњаке и странци. Саме посете на концертима наших певача у окружењу, не само међу дијаспором, него рецимо и у Бугарској, дају одговор о популарности народне музике. Лепа Брена је певала пред 100 00 људи на стадиону у Софији, сигурно се сећају старије генерације.
Били сте учесница емисије «Никад није касно». Шта бисте издвојили из тог искуства?
– У емисији „Никад није касно“ била сам медијска подршка једном певачу, управо преко моје РТВ „Дуда-Сомбор“. Била је генерално квалитетна музика, једно занимљиво искуство, свакако. Уз то, била сам три пута на фестивалу „Златни гласови“ као медијски покровотељ хуманитарних концерата за болесну децу и одрасле. Значајно је споменути да смо на УТЕКС фестивалу освојили прво место за наменску песму. Кад смо код догађања, да поменем да ћу ускоро бити на фестивалу „Чаша воде са извора“ код Слободана Бетулића Бетуле као медијски покровитељ са мојом певачицом Снежаном Миланов.
Шта би требало држава да учини да помогне куће попут Ваше РТВ «Дуда», како изгледа бити власник такве куће?
– Емитујемо разнолике занимљиве садржаје. Држава ни могла да помогне да се боље чује музика са радио станица и да се допре до гледалаца, јер ипак промовишемо и нашу културу нашом музиком. Нема пуно олакшица, али вредним радом опстајемо.
С ким сте сарађивали понајвише?
Ах, има их доста. Сарађивала сам са композиторима Владом Тодосијевићем, Александром Радовановић, Нурфет Руфа Алибеговићем, Радишом Марићем, Дулетом Николићем, Данијелом Пекез Стокић. Сарађивала сам и са Гораном Симеунићем, Јосипом Матићем, Љубом Кешељем, Зораном Василићем, Миодрагом Перишићем, Аделхард Драгицом, Снежаном Милованов, Саки Ћосовићем, Салмиром Сакијем Дресковићем, Бориславом Дрљачом, Зораном Бојановић, Живорадом Миловановићем, ту су и Милкица Лекановић Теслићанка, Здравко Gaky, Tranda Tranda, Драган Деспотовић Буца, Маринко Павловић, Горан Луковић, Предраг Вуковић, Цакани Цаки, певач Циле, Маја Јанковић и други.
Коју бисте песму издвојили као текстописац, а да има баш Ваш лични печат?
Посветила сам песму моме покојном супругу Борза Ивици. Кратка је, па ћу казати стихове, песме чији је наслов „Свака бол је прошла“, а тако ће се звати и моја будућа књига.
„Никада ме није болело овако / Свака бол је прошла, ова никад неће / Веруј мени мајко, изгубила сам љубав / Мог животног друга / Због тебе ће Ивице / Убити ме туга / Морам да прихватим, али незнам како / Прежалит Те Дуда твоја не може никако…/ Отиш`о си, љубави / Ти, на бољи свет / А ја сузе лијем / И венем ко цвет … рефрен: Моје сузе, Ивице, / Никад неће стати / У заборав тебе / Никад нећу дати / Мене пола нема после смрти твоје / Од туге ће срце да препукне моје.“
Дакле, планирам да наставим да пишем песме за певаче и певачице и да водим своју медијску кућу промовишући квалитет. Волим старе народне песме, рецимо крајишке песме, и овде у моме Сомбору, има нас подоста из Лике, Кордуна, Босне. У нашем репертоару има највише песама из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, све су то лепе песме, којима се чува наша изворна мелодиозност.
<
За крај Ваша порука нашим читаоцима, пре свега српском народу у Црној Гори?
Да слушају квалитетну и добру нашу српску народну музику, да буду то што јесу. Моја омиљена песма из Црне Горе је Миљана Миљанића – „Ђе нестаде онај соко?“ – најјача песма, а такође и „Добро вече, родни крају“. То је тако аутентично. Морам да кажем, без обзира што живим у Бачкој, веома сам солидарна са нашим српским народом у Црној Гори, и јесу ме изненадили ови протести пре свега младих, не само у Црној Гори, већ и у Србији, Р. Српској. Изненадио ме је и тај покушај отимања храмова Српске Православне Цркве у Црној Гори, али мислим да смо као народ после дуже времена показали преко потребно јединство. Драго ми је да постоје медији попут ИН4С и захваљујем Вам на медијском простору.
Bravo, samo naprijed.
Hvala puno od srca