„Интервју“ са одлазећим предсједником?

Пише: др Момчило Д. Пејовић

Да, добро сте (пр)очитали! Одјек (не)стваран, а силан и громовит (про)ломио се обновљеном „независном Црном Гором“!?

Јављам(о) вам се са лица мјеста, из „кабинета“ (не)смјењивог „предсједника“! Ексклузива је(сте) и припаде мени као „новинару“, чији „идентитет“ остаје вама (не)откривен односно „с(а)кривен“.

„Предсједник свих грађана“ спреман је да (на)пушти своју „много вољену“ и економски огољену „земљу“! Оно што је, колико до јуче, било немогуће сада се већ увелико „остварује“ односно најављује од самога „предсједника“ Монтенегра, „оца нације и нове Црне Горе“!

Да ли је могуће у „земљи чуда“ као маленој Црној Гори, гдје се чуда више не догађају јер су престала то одавно бити, да се деси-оствари „могуће немогућег“ или је то још један од посљедњих „умних и физичких напора“, изума и т(р)икова несмјењивог „предсједника свих грађана“, који у недостатку политичко-манђионичарских трикова нуди „(не)изнуђено“ одлазак са позиције некрунисаног владара и господара живота и смрти, глодара и гробара економски осиромашених грађана, посљедњег (нео)комунистичког дикатора у Европи!

Да ли „предсједник свих грађана“ и „отац нације“ државе Монтенегра одлази „добровољно“ уз само један једини „услов свих услова“, а то је: Душко, не објави снимак плаве путне торбе из које узима(м) новац…“!?

„Предсједниче свих грађана“, сем једног који је јавно рекао да вас не признаје, да ли је тачно да (у)скоро „одлазите“ из земље, напуштате Црну Гору?

„Ма (в)идите, то је „моја одлука“ коју сам „лично“ донио, (пр)оцјењујући укупно стање у „мојој“ земљи, која се тренутно налази у једној политичкој кризи, за коју, свакако, да (ваљда не мислите) сносим и ја дио те кривице! Али, о том потом, јер има ту још неких „послова“, рекао бих (оба)веза о којима треба добро (раз)мислити, како и на који начин изаћи из свега …? Знате, донио сам „одлуку“ ни мало лаку, али рекао бих прагматичну и једино могућу и прихватљиву, јер имам у плану наставити визију неких својих (о)давно (за)почетих па прекинутих „бизнис“ послова, наравно у иноземству, јер овдје немам више што да ни тражим нити радим! Апсолутно сте у праву! Одлазим, и то је „моја коначна одлука“ …! А, вама дајем ексклузиву да можете објавити ту вијест …! О тачном датуму одласка – напуштања за сада вам не могу ништа рећи“!

Да ли је то крај „филма“, који је трајао у Црној Гори пуних 30 годинам? Шта на крају рећи:THE END?

А како је са њим било живјети? На то питање грађани Црне Горе даваће одговоре још сљедећих 30 година!

Ето поштовани грађани, биле су то ријечи из „прве руке“, од „предсједника свих грађана“, сем једнога, који је јавно рекао да га не признаје…!

Да ли су Милове и Душкове бројне посјете и разговори, посебно они у Ватикану и Лондону, као и „разговори и преговори“ у Европи и САД-у од њему повјерљивих и оданих људи и служби режима, који су се дешавали током протекле године и на самом почетку текуће 2020. године, дали „(по)вољне“ резултате са којима се веома промишљено хтјело изаћи пред свеукупну црногорску, европску и свјетску јавност о скором „одлазећем предсједнику“ као једином или „изнуђеном“ потезу, а за који је сву „кривицу“ преузео „одбјегли тајкун у Лондону“ због „посједовања“ много пута обећаванога крунског доказа „…снимка плаве путне (спортске) торбе из које Мило узима новац …“!

Не може се рећи, а још мање (по)тврдити да је било тако лако (за)плашти „предсједника свих грађана“ да са много пута обећаваним, а не приказаним „снимком плаве торбе… из које Мило узима новац…“, доведу „цара до дувара“ и на крају од њега „изнуде обећање“ о скором одласку са мјеста предсједника једне „најстарије еколошке“, (проев)ропске и НАТО-вске државе!

Свакако да је „предсједник свих грађана“ добро (пр)овјерио да ли постоји „снимак плаве … торбе са новцем …“ и да су га његови послушници и служба увјерили у њено постојање и аутентичност, за коју је био „сигуран“ да не постоји, па је сада, ипак, вољно или невољно прихватио се и обећао да ће (на)пуштити предсједничку фотељу у којој је, не тако давно, већ једанпут био!

Залетио се био „пресједник свих грађана“ али су га дешавања, мирни протести, литије и молабани са десетинама хиљада људи на улицама, четвртком и недељом, у готово свим градовима Црне Горе, у потпуности пореметили и избацили из политичкога седла за које је био чврсто (за)везан и сигуран да из њега неће нити може испанути!

На силу донијети „Закон о слободи вјероисповијести…“, у послепоноћним сатима изгласан, без опозиције, коју је претходно „склонио“ у полицијску станицу (постају) изненадио га је „његовом“ процјеном да ће се све на томе и мирно завршити! Био је у праву, добио је одговор у виду мирних протеста, са свијећама у рукама на десетине хиљада грађана, који са својим свештенством мирно корачају уз литије и са молебанима.

Силу на срамоту „предсједник свих грађана“ ствара „нови црногорски идентитет“, са „новом историјом монтенегринском“, својим грађанима и притиска их да га прихвате сходно датим обавезама на Осмом конгресу ДПС-а!

Хоће, у инат свима, да грађанима наметне, „свидјело се то некоме или не“, сопствени идентитет „којега они нијесу свјесни“, па он жели да их, једном за свагда, у потпуности „освијести“ ради њихове „добробити и свијести“ о нечему што су „заборавили“! Наумио и упорно се упиње „предсједник свих грађана“ да их уведе у „историју“ са његовим начином размишљања и свијести о „новом човјеку монтенргину“, као „(само)свјесном“ бићу од памтивијека!

Запјенушано „предсједник свих грађана“ и много пута презнојено, својом вољом и силом убјеђује, бахатошћу својом пријети и умује да нови „национални“ идентитет чини његова политичка и партијска моћ, у супротном ако то не прихвате изгласаним „Законом о слободи вјероисповијети…“ одузеће им Цркву и црквена имања, и предаће их онима које је основао прије скоро три деценије у полицијској станици (постаји)!

Умислио је био „предсједник свих грађана“ да је он „краљ“ и да су грађани односно народ у Црној Гори његово лично „стадо-пучина једна грдна“ којему он има право да натовари своју вољу, политику, идеологију, историју и идентитет!

Мислио, играо се и играо 30 година, па се преиграо и сада треба (до)вршити преговоре са опозицијом, како и на који начин избјећи политичку и економску одговорност за штету коју је нанио грађанима Црне Горе за свих претходних 30 година и да ли може однијети макар дио „блага, новца, некретнина и томе слично“ што је нагомилао током тих година!

Ако се „дан по јутру познаје“ онда сам сигуран да ће он поћи без поздрава, као онај наш стари краљ са сандуцима злата, реликвија, новца и осталога блага! Само ће му бити важно да се „снимак плаве торбе из које узима новац не објави…“, а око тога је, рекло би се, већ „постигнут договор“, барем према неким нашим сазнањима, дојавама, интуицији, увјерењима и читању између редова изговорених ријечи „банкарског тајкуна из Лондона“: „… могу да се договорим са Ђукановићем, … и врло радо ћу да се договорим … али (је), … услов, да Мило мора да оде…“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: