Институт дужне новинарске пажње балансира слободу и одговорност новинара

Институт дужне новинарске пажње балансира слободу и одговорност новинара, односно медија, а у новом Закону о медијима први пут се помиње дужна новинарска пажња и уводи могућност да новинар није крив, иако објави погрешну информацију, ако се утврди да је професионално поступао.

То је саопштено на панел дискусији Медијског савјета за саморегулацију, на којој су представљене Смјернице за разумијевање и имплементацију дужне новинарске пажње, које су настале као дио УНЕСЦО – ЕУ пројекта „Изградња повјерења у медије у Југоисточној Европи и Турској- Фаза 2“.

Извршни секретар Медијског савјета за саморегулацију, Ранко Вујовић, појаснио је да институт дужне новинарске пажње по први пут уводи могућност да новинар није крив, чак иако објави погрешну информацију.

“Ради се о томе да, ако је новинар предузео све мјере да истражи одређену појаву или одређени феномен, ако је предузео све што је било у његовој моћи, и на крају ипак објавио погрешну информацију, или оштетио некога персонално, неће бити одговоран, ако је истински професинално поступао. То је оно што је посебно карактеристично за принцип дужне новинарске пажње”, рекао је Вујовић.

Истакао је да се у црногорском законодавству по први пут помиње дужна новинарска пажња у најновијем Закону о медијима који је усвојен прије више од годину.

“Ми до сада нисмо имали дефинисану дужну новинарску пажњу ни у једном документу. Мада сви кодекси новинара на неки начин представљају одреднице дужне новинарске пажње. У нашем Закону о медијима се прописује да је новинар дужан да прије објављивања информације о одређеном догађају, појави или личности, са дужном новинарском пажњом провјери њено поријекло, истинитост и потпуност. То је члан 31 Закона, а члан 32 експлицитно прописује да оснивач медија, главни уредник и новинар неће одговарати за штету, ако су поступали у складу са дужном новинарском пажњом”, појаснио је Вујовић.

Истакао је да по први пут црногорско законодавство у одређеним ситуацијама ослобађа новинара, чак и ако је направио грешку приликом информисања.

Омбудсманка Монитора и дневног листа Вијести, Паула Петричевић, објаснила је да институт дужне новинарске пажње на један изнијансиран начин балансира слободу и одговорност новинара, односно медија.

“Другим ријечима, дужна новинарска пажња се заправо испоставља као основ за суспензију одговорности новинара и новинарки у случају објављивања информација и података који се касније могу показати нетачним, непотпуним или лажним”, рекла је Петричевић.

Иако црногорски Кодекс новинара, како је казала, не помиње институт дужне новинарске пажње свакако је својим најзначајнијим начелима штити.

Омбудсман дневног листа Дан, Илија Јовићевић, истакао је да је етика садржана у сваком елементу новинарства и без етичког новинарства, нема ни професионалног новинарства.

“Суштина онога што у новинарству и у медијској етици представљају новинари и што је скопчано са дужном новинарском пажњом то је да извори новинару служе да се дистанцира у односу на оно о чему пише. Новинар мора да буде невидљив, неутралан, а тиме и објективан, да умјесто њега говоре његови извори. Одатле и она изрека- да информација вриједи колико вриједи њен извор”, објаснио је Јовићевић.

Казао је да новинар увијек мора да преиспитује сам себе, да има самоконтролу и смаоограничење, јер располаже са моћним средством као што је медиј.

“Оно што је јако битно је да се поштује Кодекс, да он није неко мртво слово на папиру. Недовољно познавање одредби Кодекса не може бити изговор за његово непоштовање и то ће се сматрати још већим одгрешењем о Кодекс”, рекао је Јовићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: