Инспекција без истраге: Држава стала у заштиту директора, а не закона?
1 min read
Случај професорице Милке Обрадовић у ЈУ СМШ „25. мај“ у Тузима ушао је у нову, можда и најозбиљнију фазу — ону у којој више није спорно само поступање директора школе, већ и начин на који је државна просвјетна инспекција спровела контролу и закључила да „нема основа за предузимање мјера“.
Редакција је имала увид у налаз инспекције и пратећу документацију. Оно што из тог документа произилази није слика темељног и непристрасног надзора, већ поступка који се у највећој мјери ослонио на исказ директора Сехада Љуљнаја, прихватио његова објашњења као чињенице и игнорисао суштинска питања на која је указивала професорица Обрадовић. Подсјетимо, редакција ИН4С-а извјештава о овом случају, а на позив редакције директору Љуљнају за изјашњење, упутио нас је на Министарство просвјете којим руководи Анђела Јакшић Стојановић.
Надзор који је требало да расвијетли спорне догађаје спроведен је са значајним временским закашњењем. Управо тај временски размак оставио је простор управи школе да интерно „уреди“ документацију, усагласи верзије догађаја и припреми одбрану прије него што је инспекција уопште ушла у установу. У налазу нема ниједне реченице која се бави тим аспектом — нити питањем да ли је одлагање утицало на вјеродостојност утврђеног чињеничног стања. Кључни дио налаза односи се на спорну сједницу Наставничког вијећа од 30. децембра 2025. године, када је професорица удаљена са сједнице. Инспектор констатује да је извршио увид у записнике и пословник о раду, те прихвата објашњење директора да је реаговао у складу са својим овлашћењима, јер је професорица, наводно, реметила ред. Истовремено, у документу се преносе наводне ријечи које је професорица изговорила, иако инспектор није био присутан на догађају, нити је, како произилази из налаза, саслушао чланове Наставничког вијећа као свједоке.
Ниједан колега који је присуствовао сједници није позван да да исказ. Није саслушан ниједан запослени који је касније добио упозорење због пружене подршке професорици. Није спроведен контрадикторни поступак. Умјесто сучељавања изјава, инспекција се задовољила увидом у службене записнике и исказом директора, који је у налазу цитиран у обимном, правно формулисаном облику.
Поставља се и питање аутентичности те изјаве. У налазу није прецизирано да ли је дата усмено или писмено, да ли постоји тонски запис, ко је сачинио њен текст и да ли је прочитана и потврђена без примједби. Иако се ради о исказу који представља темељ закључка инспекције, ови елементарни процесни детаљи уопште нису разјашњени. Још озбиљнији пропуст тиче се навода о ретроактивним измјенама у одјељењској књизи. Наиме, након завршетка класификационог периода вршена су накнадна прекрајања — часови и изостанци су искрижани, а уписиване су додатне напомене. У налазу инспекције се констатује да је извршен увид у одјељењску књигу и да су ученици оцијењени, али нема анализе ко је евентуално вршио измјене, по ком правном основу и да ли је интервенисано у службену евиденцију након закључења периода.
Инспектор је констатовао и да је формирана комисија за оцјењивање ученика одјељења II-е. Међутим, није проблематизован њен састав. Према доступним подацима, ниједан члан комисије није наставник ЦСБХ језика и књижевности, иако су оцјењивани управо из тог предмета. У налазу нема ниједне реченице која се бави питањем да ли је такав састав у складу са стручним и нормативним стандардима, нити како је обезбијеђена валидност оцјена из језика и књижевности без предметног стручњака. Посебно упада у очи чињеница да су, према подацима из MEIS система, истог дана евидентирани писана провјера, усмена оцјена и закључна оцјена. Та околност у налазу није ни поменута. Није анализирано да ли је поштован принцип континуираног праћења постигнућа, нити да ли је реално да се у једном дану спроведе комплетан поступак провјере и закључивања оцјене.
Када је ријеч о ограничењу присуства професорице сједници, инспектор наводи да је школа ангажовала физичко обезбјеђење у складу са широм одлуком о обезбјеђењу у образовним установама. Међутим, суштина навода професорице није била у самом присуству заштитара, већ у томе да ли је постојао писани акт којим се запосленој забрањује присуство. У налазу нема податка о постојању таквог акта, нити о правном основу евентуалне забране. Исто тако, инспектор прихвата образложење директора да су упозорења појединим запосленима изречена искључиво због понашања на сједници, али не анализира садржај тих упозорења, нити одговоре запослених. Нема осврта на то да ли је постојала селективност у санкционисању, нити да ли је подршка колегици била разлог за дисциплинске мјере.
Je li u inspekciji bila operativac-specijalac OKGDRPS Lucprda Adźić koju ministarka šalje na posebne zadatke?
Treba li komentar, sve što je protiv srpskog naroda je u redu. U Tuzi se ne smiju pojaviti, a ne da nekoga kaznene. Strah je kod njih veći od obraza i časti.
Jahači apokalipse. Može im se. Dabogda nas ne bilo!