ИН4С зове Боку! Један чекић за истину: Ако Хрвати могу разбијати ћирилицу, можемо ми скинути таблу лажи у Морињу!

Док у Хрватској демонстранти чекићима разбијају ћириличне табле, и то усред Вуковара, упркос Уставу и законима, у Боки Которској, у срцу српског Приморја, и даље мирно стоји нелегално постављена табла у Морињу — срамна по свом садржају, незаконита по форми и увредљива по намјери. Стоји, као што стоји и питање: има ли више части и поноса у Боки? Или ћемо допустити да нас Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић уче моралу, док њихове табле с лажима руне лице Невјесте Јадрана?

У Хрватској је двадесетак полицајаца стајало по страни док су „бранитељи“ чекићем разбијали двојезичне табле на ћирилици, иако Уставни закон о правима мањина налаже њихово постављање. И није то било први пут. Свако постављање ћирилице у мjестима с великим бројем Срба у Хрватској праћено је протестима, ланцима, разбијањем и отвореним инат-отпором. Без обзира на то што су Срби грађани Хрватске. Без обзира на то што им закон даје право.

Подсјетимо, Хрватски сабор је прије одласка на прољећну паузу изгласао Закон о гробљима, којим се налаже уклањање надгробних споменика подигнутих послије 30. маја 1990. године, са порукама које, како се наводи, „величају агресорску војску“ и вријеђају национална осјећања Хрвата. „Уклоњен ће бити сваки споменик на којем пише непримјерен садржај. Ако пише ‘на српској земљи’, ако пише ‘погинуо за Српску Крајину’ — такви непримјерени садржаји биће уклоњени“, рекао је Млинарић, пренијели су хрватски медији.

Докле ћемо да се понижавамо, Бокељи?

А код нас? Табла која није добила сагласност општине, није усклађена са Законом о спомен-обиљежјима, није усвојена од Скупштине, постављена је на територији коју чува Војска Црне Горе — и све то на основу неке приватне воље двојице министара из пропале владе Дритана Абазовића. Није то табла жртвама. То је табла издаји.

Поданичка свијест Црне Горе посебно долази до изражаја када се сјетимо да је хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман рекао да логор Лора није постојао. Сувишно је говорити о анемичној реакцији Црне Горе на тако гнусну изјаву хрватског министра који негира страдање наших грађана. Милатовић је казао да поруке шефа дипломатије Хрватске Гордана Грлић Радмана о сплитској “Лори” не доприносе унапређењу односа између Загреба и Подгорице. И ту смо завршили. Упркос напорима појединаца и удружења, као што је Удружење бораца ратова од 1990. године, да се покрене истрага и процесуирају одговорни за злочине у Лори, до данас није било значајних помака у том правцу. Оно у чему је било изразитих помака је потреба наших власти да се до неукуса додворавају Хрватској и ћуте на безобразлуке и незаситости хрватских власти.

Ипак, ако не можемо да очекујемо ништа од државних институција, то не значи да народ не може да учини ништа. Дакле, Бокељи, шта чекамо? Управа за инспекцијске послове наложила је њено уклањање, али се табла и даље стидљиво пресијава на сунцу, као ожиљак на лицу града. Као подсјетник да можемо да се стидимо не само оних који су је поставили, већ и себе самих што је нисмо скинули.

Ко ће, ако не ми? Кад ће, ако не сад?

Ово више није ствар идеологије, странке, нације или политике. Ово је ствар части. Јер ако допустимо да оваква лаж и безакоње трају на нашој земљи, онда смо прихватили да Бока више није господар свог мора и свог образа. Ако нешто и можемо да научимо од наших комшија Хрвата то је бескомпромисно брањење свог става и онога што сматрају својим државним интересом. Они у Хрватској су спремни да их бране и чекићем, ма колико били погрешни. А ми у Боки — ћутимо пред лажима. Да ли нам је то остало од предака? Да ли смо то научили у црквама и школама наше обале, коју су градили поморци, владике и трговци са срцем већим од мора? Треба пружити отпор неистини.

Ако је табла незаконита, уклоните је. Ако није у складу с прописима, вратите је Кривокапићу кући да је држи на камину. Али немојмо је више гледати као да се нас не тиче. Јер ако нас се не тиче Бока, шта нас онда уопште тиче?

Док неко из институција не смије, а неко неће — грађани морају. Вријеме је да се табла скине. Не из мржње, него из поштовања. Не према другима, него према себи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: