ИН4С у Рију: Амерички „тим из снова“ против српског тима „који сања“

Овај наслов се подједнако односи на предстојећи кошаркашки дуел два најбоља тима на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, као и на однос двије спортске нације и њихов учинак ( резултат ) који су постигли на овим Играма. Американци, као да су управо стигли „из снова“ у овај реални свијет. Добро припремљени, организовани, бројни, умјешни и спретни… побјеђивали су готово на сваком мјесту гдје су се затекли. Репрезентативци Србије, на другој страни, долазе из друштвених околности које им нијесу донијеле нарочите услове за припрему. Овдје није ријеч о томе колико је Олимпијски комитет Србије, уложио у одлазак спортиста за Рио, већ о укупном амбијенту из кога спортисти долазе, који спортисте мотивише. А он је, у односу на „амерички сан“, – као неки кошмар. Па ипак, наши спортисти и наши навијачи, на сва оваква такмичења, одлазе са максималним очекивањима…да могу, и да треба, равноправно да се носе са сваким спортским противником који носи дрес САД, или било које друге земље…

Американци су на овим играма избројали преко 100 медаља. Србија је поносна на својих 8! Никако нијесмо за поређење, и то је дуга и сложена прича. А бројке говоре неумољиво. И баш зато, због тога, представља посебну драж, када тренутни резултати доведу до тога, да се са Американцима баш ми боримо за најсјајнију олимпијску медаљу, – и то баш у оном спорту који Амери сматрају својим националним поносом, у коме своје спортске саставе зову „дрим тимом“, у коме заиста јесу објективно најбољи ( и по квалитету и традицији националне лиге, и по својим физичким предиспозицијама )! То јесте посебан изазаов за сваког ко има иоле витештва у себи. Бити бољи и од најбољег. Тражити прилику и искористити је, да му покажеш како можеш исто као он, како можеш боље од њега. То стварно звучи као сан. Сан – који може да се сања.

Учинак српских спортиста на Играма је импресиван. 2 злата, 3 сребра, 2 бронзе…као никада, у пољедњих неколико деценија! Можда смо очекивали да одбојкашице освоје злато, али је тешко два пута на истим играма побједити тако квалитетног противника као што је Кина. Зато тај пораз у финалу и не сматрамо неуспјехом! Остаје да сачекамо кошаркаше, којима су већ сви унапријед уписали сребро, тј. -очекивани пораз од америчеке кошаркашке репрезентације.

Али, како побједити „онога који сања“? Чак и ако имаш „тим из снова“, – онда, твој противник „који сања“, зна како треба, и како може са тобом. Усталом, зар не рекосмо већ, да не можеш лако два пута побједити истог противника, на једном турниру? А „Дрим тим“ је већ славио против нас, у групној фази такмичења. Сад је ред на нас, и на наш сан…  

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: