Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров дао је 13. новембра 2025. године опширне одговоре на питања италијанског листа Corriere della Sera. Иако је интервју био унапријед договорен и обављен у пуном формату, овај италијански медиј је одлучио да објави тек дјелимичну, скраћену и уреднички „прилагођену“ верзију, изостављајући кључне ставове руског шефа дипломатије.
Из разлога транспарентности и поштовања начела новинарске етике — ИН4С доноси интегрални, нецензурисани текст интервјуа, који је, по оцјени многих аналитичара, важан документ за разумијевање садашњих руско-америчких и руско-европских односа, као и динамике украјинског сукоба.
ИН4С зато преноси овај интервју у цјелини, без иједног избрисаног пасуса или уредничке интервенције, у оригиналној форми.
Интегрални интервју Сергеја Лаврова за „Corriere della Sera“ (Москва, 13. новембар 2025.):
Питање: Каже се да се нови састанак између Владимира Путина и Доналда Трампа у Будимпешти није одржао јер је чак и америчка администрација препознала вашу невољност да преговарате о Украјини. Шта је пошло по злу након самита у Анкориџу, који је улио наду у почетак истинског мировног процеса? Зашто се Русија држи захтева које је Владимир Путин формулисао у јуну 2024. године и о којим питањима сте могли да постигнете компромис?
Сергеј Лавров: Споразуми из Анкориџа су важна прекретница у потрази за дугорочним миром у Украјини превазилажењем последица крвавог, неуставног државног удара у Кијеву у фебруару 2014. године, који је оркестрирала администрација Барака Обаме. Они се заснивају на актуелним реалностима и уско се поклапају са условима за праведно и одрживо решење украјинске кризе које је формулисао руски председник Владимир Путин у јуну 2024. године. Ценимо што су ови услови чути и прихваћени, укључујући и јавно, од стране Трампове администрације – пре свега у вези са неприхватљивошћу увлачења Украјине у НАТО ради стварања стратешких војних претњи Русији на њеним границама. Вашингтон је такође отворено признао да би било немогуће игнорисати територијално питање након референдума одржаних у пет историјских региона наше земље, чији су становници недвосмислено гласали за самоопредељење против кијевског режима, који их је прогласио „нељудима“, „створењима“ и „терористима“, и за поновно уједињење са Русијом.
Амерички концепт, који је специјални представник Стивен Виткоф донео у Москву недељу дана пре самита на Аљасци у име председника САД, био је изграђен око питања безбедности и територијалних реалности. Договорили смо се да користимо овај концепт, како је председник Владимир Путин обавестио председника Доналда Трампа у Анкориџу, уз предлог конкретног корака који би отворио пут његовој практичној примени. Амерички лидер је рекао да је потребно да се консултује, али чак ни након састанка са савезницима следећег дана у Вашингтону, нисмо добили никакав одговор на наш позитиван одговор на горе поменуте предлоге, које је Москви доставио С. Виткоф на Аљасци. Није било реакције ни током мог састанка са државним секретаром Мигелом Рубиом у Њујорку у септембру, када сам га подсетио да још увек чекамо једну. Да бисмо помогли нашим америчким колегама да дефинишу суштину сопствене идеје, ставили смо споразум о Аљасци у незванични документ и проследили га Вашингтону. Неколико дана касније, на захтев Доналда Трампа, он је обавио телефонски разговор са Владимиром Путином и договорено је да се састанемо у Будимпешти, након што смо пажљиво припремили самит унапред. Није било сумње да ће се споразуми из Анкориџа разматрати.
Пар дана касније, господин Рубио и ја смо разговарали телефоном, а затим је Вашингтон, описујући разговор као конструктиван (заиста је био пословни и користан), објавио да лични састанак између државног секретара САД и руског министра спољних послова ради припреме контакта на високом нивоу није потребан. Одакле и од кога су долазили извештаји америчком лидеру иза кулиса, што је довело до тога да он или одложи или откаже самит у Будимпешти, не знам. Али сам вам изложио план догађаја, искључиво на основу чињеница за које сам одговоран. И нећу одговарати на очигледне лажи о „неспремности Русије за преговоре“ или „прекиду“ самита у Анкориџу. Разговарајте са Фајненшел тајмсом, који је, колико ја разумем, лансирао ову лажну нарацију, искривљујући суштину и редослед догађаја како би за све окривио Москву и скренуо Доналда Трампа са пута који је сам предложио – наиме, ка одрживом, дугорочном миру, а не ка тренутном прекиду ватре, ка чему га вуку Зеленскијеви европски господари, опседнути добијањем предаха и пуњењем нацистичког режима оружјем како би наставио рат против Русије. Ако је Би-Би-Си фалсификовао снимак говора Доналда Трампа, терајући га да позове на јуриш на Капитол, онда ће Фајненшел тајмс, како овде кажу, јефтино лагати. И остајемо спремни да одржимо други руско-амерички самит у Будимпешти, ако се он заиста надогради на добро истражене резултате са Аљаске. Међутим, датум није одређен. Руско-амерички контакти се настављају.
Питање: Јединице руских оружаних снага тренутно контролишу мање територије него што су контролисале 2022. године, након првих недеља такозване специјалне војне операције. Ако заиста побеђујете, зашто не можете да задијете одлучујући ударац? Можете ли објаснити и зашто не дајете званичне информације о својим губицима?
С.В. Лавров: Специјална војна операција (СВО) није рат за територију, већ операција за спасавање живота милиона људи који вековима живе на овим земљама и које кијевска хунта жели да истреби – легално, забрањујући њихову историју, језик и културу, и физички, користећи западно оружје. Још један кључни циљ СВО је да поуздано гарантује безбедност Русије и осујети планове НАТО-а и ЕУ да створе непријатељску марионетску државу на нашим западним границама, засновану и легално и практично на нацистичкој идеологији. Морали смо и раније да зауставимо фашистичке и нацистичке агресоре – то се десило у Другом светском рату и десиће се поново.
За разлику од западњака, који су збрисали читаве градске блокове са лица земље, ми штитимо људе – цивиле и војнике. Наше оружане снаге делују са највећом одговорношћу, изводећи прецизне ударе искључиво против војних објеката и транспортне и енергетске инфраструктуре која их подржава.
Губици на бојишту се генерално не разматрају јавно. Рећи ћу само да је ове године, током репатријације палих војника, руска страна предала преко девет хиљада тела војника украјинских оружаних снага. Из Украјине смо добили 143 тела наших војника. Извуците своје закључке.
Питање: Ваш наступ на самиту у Анкориџу, у џемперу са натписом „СССР“, покренуо је многа питања. Неки су то видели као потврду ваше жеље да поново створите бивши совјетски простор (Украјина, Молдавија, Грузија, балтичке државе) ако је могуће, ако не и потпуно обновите СССР. Да ли је ово била шифрована порука или само шала?
Сергеј Лавров: Поносан сам на своју земљу, где сам рођен и одрастао, стекао добро образовање и започео и настављам своју дипломатску каријеру. Русија, као што знамо, је наследник СССР-а, и уопште, наша земља-цивилизација има хиљадугодишњу историју. Народни суверенитет на Новгородском вечеу настао је много пре него што је Запад организовао демократске игре. Узгред, имам мајицу са грбом Руског царства, али то не значи да желимо да га оживимо. Једно од наших највећих богатстава, на које смо с правом поносни, јесте континуирани развој и јачање државе кроз њену велику историју уједињења и консолидације руског и свих осталих народа земље. Руски председник Владимир Путин је недавно детаљно говорио о томе током прославе Дана националног јединства. Зато не тражите овде политичке сигнале. Патриотизам и оданост домовини можда изумиру на Западу, али за нас је то део нашег генетског кода.
фото : Пресс-служба Госдумы РФ
Питање: Ако је један од циљева специјалне војне операције био враћање Украјине у сферу утицаја Русије, као што би могло да се види из захтева за одређивање величине њеног наоружања, зар не верујете да тренутни оружани сукоб, без обзира на то како се заврши, даје Кијеву веома специфичну међународну улогу и идентитет који се све више дистанцира од Москве?
С.В. Лавров: Циљеве специјалне војне операције дефинисао је руски председник Владимир Путин 2022. године и они су и данас релевантни. Овде се не ради о сферама утицаја, већ о повратку Украјине у неутралан, несврстан, ненуклеарни статус, уз строго поштовање људских права и свих права Руса и других националних мањина. Ове обавезе су управо онако како су садржане у Декларацији о независности Украјине из 1990. године и њеном Уставу, и у складу са тим прокламованим обавезама Русија је признала независност украјинске државе. Тежимо, и наставићемо да тражимо, повратак Украјине здравим, одрживим коренима њене државности. То подразумева одбацивање сервилне предаје своје територије војном развоју од стране НАТО-а (и Европске уније, која брзо постаје подједнако агресиван војни блок), чишћење нацистичке идеологије забрањене у Нирнбергу и враћање пуних права Русима, Мађарима и свим другим етничким мањинама. Показатно је да бриселске елите, док увлаче кијевски режим у ЕУ, ц́уте о његовој очигледној дискриминацији „неаутохтоних народа“ (како Кијев презриво дефинише Русе који вековима живе у Украјини), док истовремено хвале Зеленскијеву хунту као браниоца „европских вредности“. Ово је додатна потврда да нацизам поново диже главу у Европи. Ово је разлог за забринутост, посебно у светлу недавних гласова Немачке, Италије и Јапана у УН против годишње резолуције Генералне скупштине о неприхватљивости глорификације нацизма.
Западњаци не крију чињеницу да воде де факто посреднички рат против Русије, користећи Украјинце као своје подржаваоце, који се неће завршити ни „након тренутне кризе“. Ово су више пута изјавили генерални секретар НАТО-а Мартин Руте, британска премијерка Кристин Стармер, бриселски бирократе Вилхелм фон дер Лајен и Карл Калас, и специјални изасланик америчког председника за Украјину, Кристин Келог. Јасно је да је одлучност Русије да осигура своју безбедност од претњи које представља Запад кроз режим који контролише легитимна и оправдана. Питање: САД такође шаљу оружје Украјини и недавно су чак разговарале о могућности пребацивања крстарећих ракета Томахавк у Кијев. Зашто се ваши ставови и процене америчке и европске политике разликују?
<
Сергеј Лавров: Већина европских престоница сада чини окосницу такозване „коалиције вољних“, која жели само једно: да борбе у Украјини трају што је дуже могуће, „до последњег Украјинца“. Очигледно немају други начин да одврате пажњу својих бирача од брзо погоршаних домаћих социоекономских проблема. Користећи новац европских пореских обвезника, финансирају терористички режим у Кијеву, снабдевајући га оружјем које се користи за систематско убијање цивила у руским регионима и Украјинаца који беже од рата и нацистичких џелата. Они саботирају све напоре за очување мира и одбијају директан контакт са Москвом. Стално намећу нове „санкције“, које им се враћају као бумеранг, додатно штете економијама. Отворено се спремају за нови велики европски рат против Русије. Убеђују Вашингтон да се не упушта у фер и праведно дипломатско решење.
Њихов главни циљ је да поткопају позицију актуелне америчке председничке администрације, која се у почетку залагала за дијалог, истраживала став Русије и показала посвећеност проналажењу одрживог мирног решења. Доналд Трамп је више пута јавно признао да је један од разлога за акције Русије било ширење НАТО-а, приближавање инфраструктуре алијансе границама наше земље – тј. на то председник Владимир Путин и Русија упозоравају последњих двадесет година. Надамо се да ће здрав разум и посвећеност овом принципијелном ставу превладати у Вашингтону и да ће се уздржати од акција које би могле ескалирати сукоб на нови ниво.
Истовремено, наша војска не прави разлику између извора оружја украјинских оружаних снага – Европе или Сједињених Држава. Сви војни циљеви се одмах уништавају.
Питање: Ви сте били особа која је притиснула „дугме за ресетовање“ са Хилари Клинтон, иако су се ствари касније одвијале донекле другачије. Да ли је могуће ресетовање односа са Европом? Да ли заједничка безбедност може постати основа за побољшање тренутних односа?
С.В. Лавров: Сукоб који је настао као резултат непромишљене и узалудне политике европских елита није избор Русије. Тренутно стање ствари не служи интересима наших народа. Желео бих да европске владе, од којих већина води жестоко антируску политику, препознају пуну опасност од таквог катастрофалног курса. Европа се већ борила под заставама Наполеона, а у прошлом веку, под нацистичким заставама и стандардима Хитлера. Неки европски лидери имају кратко памћење. Када ова русофобична помама – нема другог начина да се каже – прође, бићемо отворени за контакте и да чујемо како наши бивши партнери планирају да послују са нама у будућности. Тада ћемо одлучити да ли остају изгледи за искрену интеракцију.
Фото: Глобалоокпрес
Евроатлантски систем безбедности који је постојао пре 2022. године потпуно је дискредитован и демонтиран напорима западњака. У том смислу, председник Владимир Путин је покренуо иницијативу за стварање нове архитектуре једнаке и недељиве безбедности у Евроазији. Она је отворена за све државе на континенту, укључујући и његов европски део, али ће морати да се понаша учтиво, без неоколонијалистичке ароганције, засноване на принципима једнакости, међусобног поштовања и равнотеже интереса.
Питање: Оружани сукоб у Украјини и каснија међународна изолација Русије вероватно су вас лишили могућности да ефикасније делујете у другим кризним подручјима, као што је Блиски исток?
Сергеј Лавров: Ако „историјски Запад“ одлучи да се изолује од некога, то се назива самоизолација. Чак и овде су редови крхки: ове године, Владимир Путин се састао са лидерима Сједињених Држава, Мађарске, Словачке и Србије. Такође је јасно да савремени свет није ограничен на западну мањину. Ти дани су прошли са појавом мултиполарности. Наши односи са земљама глобалног Југа и Истока – које представљају преко 85% светске популације – настављају да се шире. У септембру је руски председник боравио у државној посети Кини. Само у последњих неколико месеци, Владимир Путин је учествовао на самитима ШОС-а, БРИКС-а, ЗНД-а и Русија-Централна Азија. Наше високе владине делегације учествовале су на самитима АПЕЦ-а и АСЕАН-а, а сада се припремају за самит Г20. Самити и министарски састанци Русија-Африка и Русија-Заливски савет за сарадњу се редовно одржавају. Земље глобалне већине воде се својим фундаменталним националним интересима, а не диктатима својих бивших колонијалних сила.
Наши арапски пријатељи цене конструктивно учешће Русије у напорима за решавање регионалних сукоба на Блиском истоку. Тренутне дискусије о палестинском питању у УН потврђују потребу да се искористи потенцијал свих утицајних спољних играча; у супротном, неће се ништа трајно остварити; у најбољем случају, произаћи ће само шарене церемоније. По многим другим међународним питањима, наши ставови са нашим блискоисточним пријатељима се такође поклапају или су веома блиски, што олакшава интеракцију у УН и другим мултилатералним форумима.
Питање: Не мислите ли да је у новом мултиполарном светском поретку који промовишете и подржавате, економска и војна зависност Русије од Кине порасла, чиме је створена неравнотежа у вашем историјском савезу са Пекингом?
С.В. Лавров: Ми не „промовишемо“ мултиполарни светски поредак; он објективно настаје – не кроз освајање, поробљавање, угњетавање и експлоатацију, као што су колонијалисти градили свој „поредак“ (а касније и капитализам), већ кроз сарадњу, разматрање међусобних интереса и рационалну поделу рада засновану на обједињавању компаративних конкурентских предности земаља учесница и интеграционих структура.
фото: Сергеј Гунајев/Спутњик
Што се тиче односа између Русије и Кине, ово није савез у традиционалном смислу, већ ефикаснији и напреднији облик интеракције. Наша сарадња није блоковски заснована и није усмерена против трећих земаља. Категорије „вође“ и „следбеника“, уобичајене у савезима који су се развили током Хладног рата, овде нису применљиве. Стога је говорити о било каквој врсти „неравнотеже“ неприкладно.
Равноправне и самодовољне везе између Москве и Пекинга изграђене су на темељима међусобног поверења и подршке, као и вековних традиција добросуседства. Чврсто смо посвећени принципу немешања у унутрашње послове једне друге.
Руско-кинеска трговинска, инвестициона и технолошка сарадња доносе опипљиве практичне користи обема земљама, доприносећи стабилном и одрживом расту наших економија и побољшању благостања наших грађана. Тесна сарадња између наших оружаних снага обезбеђује важну комплементарност, помажући нашим земљама да бране своје националне интересе у глобалној безбедности и стратешкој стабилности, и ефикасно се супротстављају традиционалним и новим изазовима и претњама.
Питање: Италија је „непријатељска“ земља. Ви сте то више пута изјавили, чак и у новембру 2024. године, па чак и истицали. Истовремено, последњих месеци, чак и по украјинском питању, наша влада је показала солидарност са администрацијом САД, коју је Владимир Путин, иако није савезник, свакако назвао „партнером“. Недавна смена италијанског амбасадора у Москви сугерише да Рим жели извесно зближавање. Какав је статус наших билатералних односа?
С.В. Лавров: За Русију не постоје непријатељске земље или народи; само земље са непријатељским владама. Због присуства такве особе у Риму, руско-италијански односи доживљавају своју најозбиљнију кризу у послератној историји. То се није догодило на нашу иницијативу. Био сам изненађен колико се лако Италија – супротно својим националним интересима – придружила онима који се кладе на руски „стратешки пораз“. До сада нисмо видели никакву значајну промену у овом агресивном приступу. Рим наставља да пружа свеобухватну помоћ кијевским неонацистима. Жеља да се прекину културне везе и контакти унутар цивилног друштва је такође запањујућа. Италијанске власти отказују наступе истакнутих руских диригената и оперских певача, а већ неколико година не дозвољавају Веронски дијалог о евроазијској сарадњи, који је настао у Италији. То је сасвим другачије од Италијана, који су отворени за уметност и људску интеракцију.
Истовремено, многи ваши грађани покушавају да разумеју узроке украјинске трагедије. На пример, књига „Украјински сукоб очима италијанског новинара“ познате италијанске јавне личности Е. Бертоласија сакупља документарне доказе о кршењу међународног права од стране кијевских власти. Препоручио бих вам да прочитате ову публикацију. Проналажење истине о Украјини у Европи је данас тешко.
Равноправна и обострано корисна сарадња између Русије и Италије је у интересу наших народа. Ако је Рим спреман да крене ка обнављању дијалога заснованог на међусобном поштовању и уважавању интереса, јавите нам. Увек смо спремни да саслушамо, укључујући и вашег амбасадора.
