IN MEMORIAM – Академик Миро Вуксановић
Миро Вуксановић
Пише: Славко Перошевић
У ускочке врлети и горе
Гдје сјеверац у сред љета свира
Вијест дође да је смрт стравична
Уграбила Вуксановић Мира
Задрхташе на буквама гране
Урлик вука чу се из Семоља
А анђели отворише врата
Небескијех ливада и поља
Русе косе расплетоше виле
Звук одјекну са рајскијех лира
У Пантеон српских величина
Оде душа Вуксановић Мира
За своијем великијем сином
Сузе Крња стаде ронит Јела
Смрт га узе али иза њега
Остадоше неумрла дјела
Јер бриткија сабља није била
Што Махмута посјече везира
Него перо у десници руци
Крњојелца Вуксановић Мира
Није ханџар Кршикапе Петра
Што је многе смако крволоке
Имо бољи и снажнији замах
Од Мировог пера и оловке








HVALA, SLAVKO
VELIČANSTVENA POEMA
VELIKOM
MIRU VUKSANOVIĆU
„Njegoš bi ga za svog druga biro“