Министар правде Бојан Божовић у интервјуу за Портал РТЦГ каже да вјерује да ће Црна Гора ускоро имати Уставни суд у пуном саставу, уз имплементацију кључних измјена Закона о Уставном суду које осигуравају континуитет рада и спречавају блокаде – што је, како истиче, кључно за ЕУ интеграције и владавину права. Истовремено, ускоро почиње јавна расправа о ‘анти-мафија’ измјенама које омогућавају трајно одузимање имовине стечене криминалом без чекања правоснажне пресуде, док се чека мишљење Европске комисије на нацрт пооштрених казни за неовлашћено држање оружја.
-Очекујете ли попуњавање недостајућих мјеста у Уставном суду, и можете ли укратко навести главне измјене предложене Нацртом Закона о Уставном суду? Колико очекујете да ће оне допринијети ефикасности и стабилности рада Уставног суда?
Уставни суд Црне Горе мора функционисати у пуном саставу. Све мимо тога представља половично рјешење којим можда можемо бити задовољни у краћем периоду. Ради се прије свега о нашој уставној обавези, интересу наших грађана, али и одговорности према главном стратешком циљу Владе и црногорског друштва, пуноправном чланству у ЕУ. Свједоци смо да процес тече дјелимично успјешно. Наравно да вјерујем да ћемо ускоро имати Уставни суд у пуном саставу. Као министра правде и правника радује ме што је процес избора такав да су изабране судије највиших квалитета.
Што се тиче самог Закона о Уставном суду, ради се о имплементацији препорука ВК које свакако доприносе квалитету законског текста. У најкраћем: уведена је старосна граница за испуњавање услова за одлазак у старосну пензију судија Уставног суда, уведен је деблокирајући механизам обавјештавања уставних предлагача о престанку функције, прецизиране су норме које уређују конфликт интереса и обезбијеђено је да Уставни суд има континуитет у раду, односно да неактивност других уставних актера нас не може де фацто оставити без Уставног суда. Да нагласим да је ово почетак измјена закона јер ћемо радити на новом тексту Закона о Уставном суду.
-Које конкретне кораке Министарство правде планира да предузме како би се обезбиједио већи степен независности у правосуђу и заштитили најбољи професионалци од политичког утицаја?
Градећи правни оквир који ће обезбиједити достојанство али и атрактивност судијске функције кроз адекватне зараде и друге услове за рад и потпуном измјештању политике из “ предмета у раду”. Ово би био најкраћи одговор. Наравно, повећање нивоа независности мора пратити и јачање одговорности. Једно без другог не иде и у том смислу Министарство правде ради на јачању система који ће брзо реаговати на злоупотребе. Увијек ће бити покушаја политике да утиче на правосуђе.
Мислити другачије би значило одсуство везе са реалношћу. Сами носиоци правосудних функција морају показати отпорност. Сматрам да се карактер сваке власти најбоље осликава у њеном односу према правосуђу. Вјерујем да у нашој историји нисмо имали слободнији правосудни систем. Ово нас наравно не смије успавати, већ увијек морамо бити спремни да адекватно одговоримо на сва искушења.
-Када очекујете да Црна Гора усвоји нови “анти-мафија” закон, и колика је подршка власти за тај закон?
Ускоро ће на јавној расправи бити Закон о измјенама и допунама Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу. Главна новина је што се више неће чекати правоснажна кривична пресуда да би дошло до трајног одузимања имовине. Ово је велики захват у нашем систему и ми вјерујемо да смо на правом путу. Након што се овај процес заврши идемо даље.
Други корак је увођење чистог ин рем модела. То значи бављење директно имовином, са или без кривичног поступка. Поступак који се води “против” имовине, није нужно повезан са кривичним поступком. Без ефикасног одузимања имовине не можемо побиједити организовани криминал. Вјерујте да смо одлучни да то урадимо.
–Који модел ветинга планирате да уведете за судије и тужиоце, како би се континуирано провјеравао њихов професионални и имовински интегритет, и када очекујете његову примјену у пракси?
Све постојеће механизме у континуитету јачамо. Измјене и допуне Закона о спречавању корупције ће то потврдити. Ново кривично дјело незаконито богаћења јавних функционера ће бити на располагању надлежним органима.
Јачамо оба савјета у дијелу етичке и дисциплинске одговорности. Формирање Специјалног суда и избор судија овог суда ће пратити додатни модел провјере интегритета. Да још једном поновим: без јачања независности правосуђа нема владавине права, без јаког система одговорности који мора пратити контрола интегритета нема повјерења у правосуђе, без чега опет нема озбиљне државе. Вратићемо ауторитет нашим институцијама. То је наша мисија.
-Када ће бити пооштрене казне за неовлашћено држање оружја, најављене након масакра на Цетињу, и какав је тренутно статус предлога измјена и допуна Кривичног законика у Скупштини?
Министарство правде је у јуну 2025. године послало Нацрт измјена Кривичног законика Европској комисији. Чим добијемо позитивно мишљење, прослиједићемо достављени текст Влади Црне Горе а након тога и Скупштини Црне Горе на усвајање.
-С обзиром на то да Светозар Маровић ускоро може постати слободан због апсолутне застаре казне, шта је Министарство правде могло раније да учини да спријечи ову ситуацију, и ко је, по вашој оцјени, одговоран што он није био доступан надлежним органима?
Више пута сам изјавио да је у случају “Маровић” најодговорнији онај или они који су дозволили да напусти територију Црне Горе. Што се тиче Министарства правде ми смо упутили више замолница и ургенција, које до сада нису имале жељену реакцију. Још има времена да се добра сарадња између државних органа Црне Горе и Републике Србије у борби против криминала потврди и у овом случају. Оно што је сигурно је да бисмо ми у сличном случају на захтјев Републике Србије или било које државе са којом имамо нормирану сарадњу по тим питањима поступили ургентно.
У вези предмета Светозара Маровића, у односу на који смо до сада у више наврата информисали јавност хронолошки о поступањима Министарства правде, овом приликом подсјећамо да је и даље на снази раније поднијет захтјев за изручење те међународна потјерница. У том смислу, са аспекта Црне Горе као државе молиље, Министарство правде и надлежне институције су предузеле неопходне кораке из своје надлежности које предвиђају Уговор између Црне Горе и Републике Србије о изручењу и Европска конвенција о екстрадицији.
-Шта ће конкретно бити урађено како би се убрзао процес изручења Владимира Вујотића из Шпаније Црној Гори, и колико је реално очекивати да он буде изручен? Вујотић, иако је био предмет истраге за озбиљна кривична дјела, напустио је Црну Гору, па да ли планирате промјене процедура како се слични случајеви убудуће не би поновили?
У вези предмета Владимира Вујотића, Министарство правде је упутило захтјев надлежним органима Краљевине Шпаније 24. новембра 2025. године, те је поступак у току пред органима у тој држави.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
