Imam iskustva sa iskustvom

Piše: Bećir Vuković

Iskustvo je neprenosivo. Ne daj bože da je prenosivo. Kakav bi tek nastao haos. Bogu se takva greška nije mogla desiti. Nemojte ni zamišljati, šta bi bilo da otac može, “naživo” da prenese iskustvo na sina. Takav “prenos” zapečaćen je na nižem nivou kičmenjaka. To ne uspijeva čak ni crnogorac, iako vam se čini da je u njegovom slučaju sve, pa i to moguće. Ne idite dalje, nema rezultata.

Šta je sa znanjem. Sjećamo li se školske table. Znanje je nešto drugo: napiši, pa izbriši. Jednim potezom – sunđera. E jednako em ce na kvadrat, i, izbrišete. Krhko je znanje. (Vjerovali ili ne, mladi Anštajn je formulu prvi put napisao na zidu štale u Banatu.)

Često se vraćam jednom Borhesovom stihu:  “Začudo, jedna tableta može / izbrisati kosmos i uspostaviti haos”. Kasnije, tabletom izbrišete i učitelja, i tablu, i formulu, i sebe, i nebo. (Treba li pominjati – tabletu zaliti čašom vode.)

Koliko se puta nadnosim nad Marksovom formulom komunizma. Zapamtili ste je i vi, ako niste pobjegli sa časa marksizma: “Komunizam nije stanje prema kojem se teži, niti ideal prema kojem se realnost mora ravnati, nego realni pokret koji ništi postojeće stanje”. Elem, i komunizam – ništi kao sunđer, tableta, smrt.

“Velika su dela tvoja” izbrisana jednom tableticom. Postoji li tableta, kojom bi – izbrisali antisrpstvo – kad su u pitanju crnogorci. Opet, ne, osim onom Borhesovom tabletom.

Kad bi malo zakopali u istoriju, na Carevom lazu, i iz kosti koljena prađeda, uzeli ćeliju, i klonirali je, i rodilo se čado brkato, i raslo po pedalj dnevno, šta bismo, na kraju dobili. Prije nego bi krenulo u školu da utvrdi gradivo, već bi bilo opredijeljeno – đače antisrpče. Rekosmo li: iskustvo je neprenosivo. Prađed Srbin, a, potomak Kenja Stankova – unuče klonče – antisrpče.

Stari učo pita: kako popiti ovu čašu žuči: ti si Srbin, a brat tvoj – Crnogorac. Iskustvo ne bilježi slično cijepanje “atoma” unutar plemena, bratstva, kuće.  Etnofiletizam – pravoslavna crkva proglasila je jeresom. I zaključala vrata. Da li se tu i krug zatvara. Kao sa mulama. Mulama kao nulama.

Da se vratimo našoj dežurnoj temi. Bijaše država angažovala i lobističku kuću iz Amerike (institut), za pravljenje novog crnogorca. Američki inženjering brzo je raskinuo ugovor, jer tu se nije moglo ništa još okalemiti, niti okrečiti, bijaše stvar stvarno gotova, tako, da bi dodatno ‘čačkanje’ novog crnogorca, moglo da izazove kuršlus – havariju. Nimalo lirska slika.

Ono što se zna, hrvatska lobistička kuća još je tu. Koliko ima prostora, samo đavo zna. Iskustvo kaže da ima prilične ispaše.

Nedavno su i dobili Tomos od Vaseljenskog Patrijarha, da nijesu pravoslavci. Crnogorcima, u ovom trenutku, to je važan papir. Polazna osnova. Prelazna, crnogorsko – partijska crkva, jedna je od unijatskih stanica. Kao ona grobljanska crkva, bez zvona.

Crnogorac – antisrbin, ne može da čuva pravoslavlje. Da li bi ‘crnogorska autokefalna crkva’, mogla biti – sestrinska. Naravno, ne. Jevanđelje na latinici ne može se unijeti u pravoslavi hram. Samo ćirilicom, potpisuju se srpski Patrijarh, Mitropolit, sveštenik… Srpski Patrijarh potpisuje se i zelenim mastilom. Ali, to su druga iskustva. O purpuru i zelenom mastilu, po nedelji.

Bog nema problema sa katastrom. Da se ne bi potucao po sudovima, Bog je odmah sve uknjižio na sebe. Demoni, dakle, imaju problema sa katastrom. To vam je, prilično, tačna slika današnjeg Montenegra.

Ako hoćemo da se sasvim poslužimo iskustvom, onda, i sama crkva da se iznutra – pripazi. Samo da ne kažete kako sam pun moralija, te da laik ne smije da ulazi u oltar. Ali, slobodan čovjek smije da kaže. Kršteni je dužan na svaki način da brani oltar.

Samo u Crnoj Gori, može da se donese Zakon koji krši Ustav. Onda, svakoj ludi je jasno kakav je to zakon, ustav, država. Ne trebaju vam pridjevi da bi stanje plastičnije opisali. U takvoj državi jedino pravdu možete tražiti izvan institucija. U institucijama (sa takvim zakonima i ustavom), nećete je naći. Srbi imaju  iskustva sa iskustvima, i ustavima.