Има ли живота после вируса?
Ина Пламенац
Пише: Ина Пламенац
Моје знање о вирусима је сразмјерно њиховој величини, дакле минимално и лаичко. Оно што знам јесте да су то најсићушнији микроорганизми, да су инфективни и да могу живјети само у склопу неке животне форме. С друге стране, имамо бактерије које могу бити добре и лоше. Добре, својим радом, помажу нашем организму да правилно функционише, док лоше доводе до болести и смрти организма.
Ова подјела се може лако примијенити и на људе. Тако рецимо, имамо људе вирусе, инфективне, троваче, који живе само ако имају домаћина. Они су најсићушнији и најјаднији вид постојања који је способан да страхом влада свијетом, градом, селом или можда само својом кућом. Против њих се најчешће не боримо, што из страха, што из мишљења да нам другачије не може бити. Сједимо, социјално дистанцирани и чекамо да прође. Најчешће прођемо ми, јер као што је познато такав вирус умире само ако нема домаћина.
Људи лоше бактерије имају могућност за промјену. Они су облик постојања који се прилагођава датим околностима. Најчешће, у условима панике и страха постају лоши, јер је то њихов одбрамбени механизам.
Добре бактерије нам дају снагу и олакшавају живот. Понекада нисмо ни свјесни да имамо такве људе у близини, зато што се човјек брзо навикне и животари живот, схватајући све и свакога олако. Али, с врема на вријеме, би ваљало сјетити се својих добрих бактерија и одржавати их у животу, баш као што оне одржавају нас. Рецимо, док није умро, нисам ни знала да постоји доктор Миодраг Лазић. Читајући његову биографију и гледајући његов испраћај од стране људи којима је посредно или непосредно помогао у животу, помислила сам: „Какав је то човјек који и својом смрћу лијечи друге?“
Ко зна да живи, тај зна и да умре.
Ако посматрам из перспективе Хришћанства стално ми се намеће питање да ли људи вируси имају могућност за промјену. Да ли ја треба да осјећам грижу савјести јер не дозвољавам вирусу да ме инфицира? Онда схватим да је могућност свима дата, али и да не желе сви људи промјену. Највећа љепота човјековог постојања је што он има слободу да изабере хоће ли бити вирус, лоша или добра бактерија. А како изабере, тако ће му и бити.
Мислим да се у заједници проблеми много лакше решавају него индивидуално, али само ако је заједница здрава, само ако имамо здрав однос једни према другима и ако имамо слободу да превазиђемо све задате норме које нас оптерећују и искрено кажемо шта нас мучи. Али и онај који нас слуша мора урадити исто и прихватити тај проблем као сопствени.
Највише ме мучи то, што знам да ће са Короном проћи и страх од тог вируса, али страх од искрености и другог човјека ће остати. А онда, питам се, ако се толико плашимо живота, како да се не плашимо смрти?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Plamenac. Rijeci ti plamte, palis plamen rijecuju. Simbolicno. Bog je Logos sto znaci rijec i odlicno sa rijecma baratas. Pa i Gospod koristi rijeci da nam dusu spasi i lijeci.
Iz dobre se kuce ali si uobrazila da umijes da pises.
Ne mlatinjaj. Odlicno je rekla. Ko zna da zivi zna i da umre. Kakav je to covjek koji i kad umre lijeci druge? Da nista drugo nije napisala sem to dovoljno je.
Има ли шта јадније и горе од женске љубоморе… Хахахаха.. Мишурееее, хајде прошетај..
Има ли живота после вируса?
Ми смо прва држава која је побиједила вирус мјерама које су мало гдје познате у свијету.Извели смо државни удра запрвао наредио Милоо,и давањем БЕСЕ .нека се покаже било која земља којој је то пошло за руком,примитивне методе ,али дјелотворен,зато да се дотични одликују за дан ове државе!
Популација једног и другог народа је то поздрвила сa задовољством !
Слажемо се и ми браћо Албанци са Црногорског Приморја!
Drago moje dete, mlada , tako mudra
i ranjavana.
Problem sa zlim ljudskim virusom je
sto se tesko prepoznaje. Lepo si rekla „najcesce
prodjemo mi“. OD ZLA TREBA POBECI I TO
JE JEDINI SPAS.
O doktoru Lazicu mislim mnogo i ubija te zle
ljudske viruse oko mene.
Pametnice draga, svako dobro.
Ина вируси не поседују способност метаболизма, те самим тим се не убрајају у живе материје. Иако паразити нни су чак и на нивоу испод гљива.
Ако је Божија Воља да неко буде срећан, онда мора да иде стрмим и тешким Путем, јер просто лаког пута до среће н е м а!
А смрт нас сигурно неће оставити, и зависи од нас..
кад ће и како ће..
Мир Божији, Љубав и Радост су добри циљ за Човека а можда изабран начин живљења или пут Спасења?
Lijepota necije duse se ogleda i kroz rijeci i kroz misli!
Neće sunce lijepo, strah neće proći. Strah od iskrenosti ne postoji. Ona je lijepa i trudi se ali treba još mnogo da uči. Tekst je falš.