Има ли завере

Пише: Зоран Радовановић, Политика 

​Веру у кинеску вакцину показао сам сопственим примером: супруга, ћерка, зет, два унука и ја задовољни смо добитници кинеске вакцине. Родбинску монолитност разбијају син, снаја и двоје унука расејани по другим вакциналним таборима.

Многи наши људи чврсто су уверени да смо несвесно и невољно подвргнути експерименталном испитивању вакцина против ковида 19. Одсуство поверења у изјаве званичника посебно се односи на вакцину кинеског произвођача „Синофарм”. Постоји ли разумна основа за то подозрење?

Истина је да су Кинези летос објавили како ће се трећа фаза испитивања „Синофармове” вакцине обавити у Пакистану и Србији. Вероватно су наши званичници имали неке прелиминарне договоре са кинеском страном, али су реакције јавности биле врло неповољне, па је министар Лончар саопштио да нису испуњени услови за такву студију. Догађаји су показали да у том погледу није обмануо јавност.

За одржавање распрострањене сумње у наводни експеримент важна је још једна околност. Ниједну кинеску, уосталом као ни руску вакцину до пред крај априла нису одобрили ни Европска агенција за лекове, ни Светска здравствена организација. Отуда међу људима постоји утисак да су још у току испитивања и да смо ми огледни кунићи. Покушајмо зато да објективно размотримо чињенице, уз претходна објашњења неопходних појмова.

Прво, после претклиничких студија, следе три фазе клиничких испитивања вакцина. Прва се обавља на неколико десетина, друга на више стотина, а трећа на много хиљада, некада 30–50.000 испитаника. Када се покаже да је вакцина безбедна и делотворна, издаје се привремена, условна или ванредна дозвола за њену употребу.

Друго, дата дозвола је временски ограничена и подложна је ускраћивању, јер се на претходне три фазе надовезује четврта, фармакоепидемиолошка или постмаркетиншка фаза. Њоме се откривају изузетно ретка нежељена дејства, запажена једном у више десетина или стотина хиљада испитаника.

Треће, током прве три фазе мери се ефикасност вакцине, што значи њено деловање под идеалним експерименталним условима. Испитаници су у трећој фази методом случајног избора подељени тако да једна половина прима нову, а друга половина неку већ проверену вакцину или физиолошки раствор. Свима се потом у одређеним временским размацима узима крв ради провере присуства антитела.

Четврто, након издавања употребне дозволе нагласак је на ефективности вакцине, односно на њеној делотворности у реалном животу. Критеријум нису измерена антитела, већ оболевање и умирање, а они зависе, осим од квалитета вакцине, од низа чинилаца – поменимо само, илустрације ради, одржавање хладног ланца.

Пето, Кинезима смо заиста летос били интересантни као један од полигона за трећу фазу испитивања вакцине. Они су у међувремену саопштили податке о ефикасности „Синофармове” вакцине (скоро 80 одсто), а из Персијског залива је стигла вест о још вишем степену заштите (86 одсто). Проблем је једино што су то изјаве без покрића, односно проценти без детаља о начину како се до њих дошло. Порука је: ко верује, верује.

Шесто, почетком ове године Кинези су имали иза себе не само трећу фазу испитивања, већ и око 100 милиона вакцинисаних грађана. Није, дакле, било потребе да у Србији понављају већ урађено. Сумња у заверу пада у воду и зато што не постоје наши људи који су редовно позивани да дају крв ради испитивања титра антитела после пријема кинеске вакцине.

Седмо, нашој Агенцији за лекове и медицинска средства могу да се упуте формалне замерке у погледу стриктног поштовања процедура, али је и лаику јасно да је источним џиновима (Русија, Индија, Кина) пандемија била прилика да покажу своју „меку моћ”, односно да прошире свој утицај на остатак света. Извесно је, дакле, да се посебно Кина не би компромитовала извозом вакцине која је неделотворна или чак штетна.

Осмо, зимус се срећно поклопио наш и кинески интерес. Нама је било важно да што пре заштитимо становништво, а Кинези су тражили полигон за испитивање ефективности своје вакцине. Подсетимо се да је то показатељ утицаја вакцине на оболевање и умирање, а у Кини је била изразито мала вероватноћа да се човек зарази узрочницима ковида 19, па би студија предуго трајала.

Девето, Србија је, за разлику од низа земаља, погодна за испитивање деловања вакцина јер је још крајем марта 2020. увела интегрисани електронски систем праћења ковида 19, а вакцинација се од самог почетка одвија преко е-управе. Поуздани су, дакле, и бројилац (заражени, оболели, хоспитализовани и умрли од ковида 19) и именилац (невакцинисани, делимично или комплетно вакцинисани одређеном вакцином). Околност да једини масовно користимо четири различите вакцине чини нас посебно атрактивним за поређења.

Произлази да је вакцинација „Синофармовом” вакцином у Србији била корисна за обе стране. Ми смо, вероватно по врло повољној цени, добили вакцину која је, с обзиром на процес производње, скупља од других и дошли смо у ситуацију да већ у јануару масовно штитимо своју популацију. Кинези су се пробили у овај део света. Наш пример су следили Мађари, док се остали још ломе. Произвођачи „Синофарма” могу да буду задовољни сазнањима до којих смо дошли. Њихова вакцина је слабија од друге три, али још има релативно високу заштитну моћ.

Веру у кинеску вакцину показао сам сопственим примером: супруга, ћерка, зет, два унука и ја задовољни смо добитници кинеске вакцине. Родбинску монолитност разбијају син, снаја и двоје унука расејани по другим вакциналним таборима.

Kоординатор Савета за здравство Скупштине слободне Србије и члан Савета удружења лекара Уједињени против ковида

Извор: Политика 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: