Има ли смисла борити се против бесмисла: Милова црква у “out”-у

Пише: Иван Милошевић

Има ли смисла борити се, односно коментарисати, све бесмислености које је прије неки дан изговорио лидер ДПС-а, а на његовом таласу дан касније отпловио је и предсједник једне НВО. О свему томе је претходних дана доста речено, али се опет питам да ли све то заслужује толику медијску и осталу пажњу.

Из скоро сваког слова саопштеног из говора лидера ДПС-а поводом прописа о вјерским слободама зрачи толико бесмислености, да је бесмислено све то демантовати или не дај Боже улазити у неку озбиљнију расправу поводом тога. Да ли бесмисао заслужује смисао или га унапријед као било какав одговор искључује? Да ли се на бесмислена запажања може нешто смислено рећи или се улази у зону бесмислености која обесмишљава сваки смисао? Да ли и много да ли, покреће тај талас бесмилености које је покренуо неприкосновени лидер владајуће странке и господар наших живота?

Нема друге, него бесмисленост ставити у анале бесмислености. Као и свака друга бесмисленост и ова поменута има ваљан вијек трајања и преживи свога творца. Да ли је и то један од разлога да се саопшти нека бесмислица, када већ неко некога неће запамтити по томе што се прославио неким смисленим политичким или осталим покушајем?