Икона Донбаса: Легендарни командант Гиви
1 min read
19-ог јула 1980, рођен је херој Донбаса – Михаил Толстих, познатији под надимком Гиви, који је страдао од крвничке руке у фебруару прошле године. Ипак, непобитна је чињеница да је овај младић исписао неке од најсјајнијих страница модерне руске историје, и постао један од симбола бескомпромисне борбе против фашизма.
Украјинске специјалне службе су дуго времена “ловиле” младог Гивија – и, на жалост, успјели су да му се приближе. Његовим убиством укрофашисти су нанијели озбиљан ударац, прије свега психолошке природе: послије убиства популарног Мотороле (Арсенија Павлова), 16. октобра 2016. године, у народној милицији није се појавио нико толико харизматичан и вољен као Гиви.
Украјинци су пратили сваки корак славом овјенчаног команданта, и пажљиво припремили терен за терористички напад. Мјесто и вријеме убиства изабрани су професионално – шест ујутро, када је будност стражара након непроспаване ноћи битно смањена, а помрачина омогућава уљезима да се крећу непримјетно, и стигну до линије ватре.
Чини се да су нападачи добро познавали терен, као и мјесто на ком је боравио Гиви. Зналачки су одабрали и оружје којим је извршена егзекуција – аутомат “Оса”, провјерено најефикаснији у затвореном простору (током авганистанског рата, совјетски војници су га користили за обрачун са муџахединима у пећинама). Све у свему – није имао никакву шансу за преживљавање у таквим околностима.
Када су кијевске власти покренуле рат у Донбасу, без оклијевања, ставио се у службу одбране свог огњишта, и читаве домовине. Придружио се борцима у Славјанску, у јеку најљућих битака, и постао један од најумјешнијих команданата ДНР-а. Са својим батаљоном био је стациониран на аеродрому Доњецк. Један је од организатора “иловајског котла”, и са својом дружином је двије недјеље херојски одолијевао налетима далеко бројнијих укрофашиста, и успио да сачува град од свакодневних покушаја пробоја.
О неустрашивости овог младића, који је надимак Гиви узео у част дједа, који се борио у Другом свјетском рату (од којег је и наслиједио врелу грузијску крв), исприједале су се легенде. Није се сагињао ни под кишом метака, предводио је очајничке и, на први поглед, лудачке операције и – увијек је постизао војни успех.
Новинари су назвали младог пуковника (на дан смрти Михаил Толстих је имао само 36 година) грузијском реинкарнацијом чувеног ратног генерала из 1812, Петра Багратиона.
