II Покрајински соколски слет у Загребу 1934.

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

У другој престоници краљевине Југославије одржан је 1934. II покрајински слет Савеза Сокола. (1)

Слет је приређен од 3. до 6. августа 1934. поводом 60 година од оснивања првог хрватског соколског друштва у Загребу, 30 година од оснивања Хрватског соколског Савеза, 20 година од првог састанка за стварање југословенског соколског савеза (1914) и 10 година од обнове Савеза словенског Соколства (1924). Сви ови датуми прослављени су соколским слетом у Загребу на огромном соколском стадиону. Слет је показао напредак остварен у раду Соколске жупе Загреб. Управа жупе Загреб била је заокупљена радом на припремању и извођењу слета, а велики напори били су потребни за подизање соколског стадиона.

Соколске жупе Загреб имала је 60 друштава и 179 чета са 32.507 припадника према 23.245 у 1933. Уз чланове Савеза Сокола учествовале су велике депутације Бугара, Чехословака, Пољака и Руса.

Слет је почео поворком и јавном вежбом нараштаја. У поворци је било 7.865 припадника, а на вежби је наступило 2.100 мушког и 1.000 женског нараштаја. У главним слетским данима биле су 2 јавне вежбе и 3 академије. На јавним вежбама наступило је 5.200 чланова и 2.600 чланица. Наступило је 5.200 чланова соколских чета и чехословачких и руских сокола.

У свечаној поворци учествовали су чехословачки и руски соколи и соколице, бугарски Јунаци и Јунакиње и око 23.000 сокола и соколица Савеза Сокола. Наступало је 51 музика, 488 соколских коњаника. Укупно је на слету било 40.000 сокола.

У оквиру слета у Загребу одржане су: савезне лакоатлетске утакмице, као и наступ школске омладине са 2.100 ученика и 1.100 ученица. Основан је слетски одбор за пропаганду, који је сарађивао са осталим слетским одборима и који је преко штампе и радија обавештавао соколе и јавност о свим приправама и појединостима на слету.

За време слета издаван је месечни лист „Соколски слет у Загребу 1874-1934”.

Лекарски одсек је радио је приликом слета по жељезничким станицама, по заједничким пребивалиштима, у поворци и у организовању амбуланти. За подизање стадиона утрошено је преко 6 милиона динара. Стадион је остао власништво жупе Загреб. Као знак признања краљ је жупу Загреб одликовао орденом Југословенске круне IV степена. (2)

Пре отварања слета на Штросмајеровом шеталишту на Горњем граду свирале су музике Соколских друштава Загреб I и Загреб II. Касније су извеле програм на Јелачићевом тргу, где су били окупљени сем мноштва сокола и соколица, и представници свих соколских савеза са домаћином слета др Отоном Гавранчућем. Музика је свирала „Свечану фанфару” од А. Урбана, затим „Соколски поздрав” од Св. Пашћана, затим „Хеј Словени” и на крају „Свесловенски марш”. Слет је преко радија отворио председник слетског одбора Чеда Милеуснић. Свој говор преко Загребачке радио-станице завршио је речима: „Загреб-граде, да си здраво! – Овим речима отварам соколске свечаности и тиме започињу слетски дана”. (3)

На слету у Загребу 1934. присуствовали су представници Словенског Соколства и то: Чехословачког Труларж, Замојски као представник Пољског сокола, Драјлинг као представник Руског сокола, бугарских Јунака Лазов као и чланови управе Савеза Сокола на челу са Ганглом. (4)

Другог августа 1934. стигли су возом у Загреб чехословачки Соколи и Соколице. Било их је 780, од којих половина соколице. Као домаћин обратио им се Отон Гавранчић истакавши: „… Ми смо сви задојени Словенством, словенским братством, исто тако као и ви, а ви долазите овамо, да манифестирате братску слогу и братску љубав.“ (5)

Другог августа 1934. стигли су у Загреб бугарски Јунаци и Јунакиње, на челу са старешином Савеза бугарских Јунака Димитријем Лазововом и савезним начелником Јосипом Бурешом. Било је 43 јунака и јунакиња, заједно са 27 руских сокола и соколица. На перону станице била је чета чланова Соколског друштва II у свечаним одорама са музиком и заставом као и чланови чете Врапче у народним ношњама. У име Савеза Сокола били су I заменик старешине Савеза Гангл, савезни начелник Мирослав Амброжић, савезна начелница Елза Скаларјева, …., домаћин слета др. Отон Гавранчић(…) Из воза је први изашао Димитрије Лазов. У свом говору истакао је: „…Песма која се овде пева, то је иста песма, коју пева словенски народ и на бугарској земљи”. Кад су се бугарски Јунаци показали на излазу из железничке станице, мноштво које их је ту ишчекивало, поздравило их је поклицима, на које су Јунаци и Јунакиње отпоздрављали поклицима „Здраво!” и „Ура!”. Било је старијих људи, проћућеног словенској осећаја, са сузама радосницама на очома, који су говорили: “Хвала Богу, да смо дочекали једанпут и ову срећу! Браћа се ето измирише и нађоше у братском загрљају и у заједничком словенском колу!” (6)

У чланку „Пред полазак у Софију” истакнуто је о слету у Загребу: „Били су то дани нашег соколског и југословенског славља, који су остали дубоко усађени у душама и срцима свих оних, који су дошли да вежбају, гледају (…) Дошла су и наша (…) браћа Бугари – јунаци са сестрама јунакињама – да увеличају то наше соколско славље, и да делом покажу и манифестују да су с нама. Дочекали смо их и примили са заносом и одушевљењем. Лепе загребачке улице проламале су се од одушевљења и братске соколске љубави. Рпе цвећа бацане су на соколе и соколице, а бугарски јунаци и јунакиње ходали су по теписима цвећа.- Отишли су задовољни и сретни као весници нових дана братства, љубави и слоге.”(7)

Преко загребачке радио станице одржано је 19 предавања о слету. Предавања су трајала од 12 до 20 минута. На стадиону краља Александра I у Загребу монтирани су појачала, звучници, разводници за преношење музике, говора, команде. Тако је било омогућено преношење свих слетских свечаности: вежби, поворке, академија и концерата. Слет на стадиону краља Александра I у Загребу преносиле су делимично све три домаће радио станице. Емисијама је руководио члан сокола Владимир Јанковић. Одржано је 5 предавања за загребачки и сарајевски слет 1934. У Радио одсеку Жупског просветног одбора у Загребу били су Хрвоје Мацановић, Владимир Јанковић, инг. Стјепан Хан и Чеда Милеуснић. Сарађивали су са старешином жупе Загреб др. Отоном Гавранчићем. (8)

Секција Савезног Просветног Одбора снимила је на филм покрајинске слетове у Сарајеву и Загребу 1934. (9)

Приређена су прва музичка такмичења на слетовима у Сарајеву и Загребу. Учествовало је 43 такмичарска одељења. Музички одсек жупе Загреб имао је велику улогу приликом одржавања првог музичког фестивала. (10)

У народном казалишту одржана су 3. августа 1934. такмичења соколских певачких хорова, као наставак првих музичких такмичења на II покрајинском слету у Сарајеву 1934. Такмичења су изведена под председништвом музичког референта просветног одбора Савеза Сокола Светолика Пашћана.(11)

У Народном казалишту на Тргу краља Александра одржана је 3. августа 1934. увече свечана музичка академија на којој су наступили соколски победнички хорови у певачким такмичењима, као и победнилчки тамбурашки зборови и музике са музичких такмичења одржаних на слету у Сарајеву 1934. Академији су присуствовали министар др Грга Анђелиновић, бан др Иво Перовић, армијски генерал Љ. Марић и дивизијски генерал Боди, епископ загребачки Доситељ, градоначелник Иво Крбек са сенатором Д. Шарићем, представници културних друштава (…) Академију је отворио др Отон Гавранчић поздравним говором.(12)

У оквиру Дана соколског филма у Музеју Југословенске кинотеке у Београду 3. децембра 2017. приказани су делови филма „Соколски слет у Загребу” из 1934.

Напомене:

1.Др Петар Јовић, „Пред полазак у Софију”, „Око Соколово“, Београд, 4. фебруара 1937, бр. 3, стр. 47;

2.„Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XI, L, XXXVII, XXXVIII;

3.„Свечано отворење јубиларног слета”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 2;

4.„Величанствена соколска поворка”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 10,

5.„Нада све срдачан и одушевљен дочек чешкословачких Сокола и Соколица”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 3;

6.„Величанствен дочек браће бугарских Јунака”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 3;

7.Др Петар Јовић, „Пред полазак у Софију”, „Око Соколово“, Београд, 4. фебруара 1937, бр. 3, стр. 47;

8.„Извештај за 5. редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12. маја 1935”, стр. 60, 61;

9.„Соколска Просвета”, Нови Сад, јуни 1934, бр. 6, стр. 262 ; „Соколска Просвета”, Нови Сад, Септембар 1934, бр. 7, стр. 298;

10.„Извештај за 5. редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XXXVII, 96;

11.„Такмичења певачких соколских зборова у Народном казалишту”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 4;

12.„Свечана академија победничких соколских зборова и глазби у Народном казалишту”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 4,5.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: