И за Поповића је Нено Калуђеровић прогањани национални прегалац и жртва великосрпске власти!

Јутрошња „поњава“ од колумне која је осванула на Антени М у режији дугогодишњег Ђукановићевог надничара Милорада Мија Поповића у којој је, видно забринут за судбину остатка остатака криминалне Црне Горе и њених „корифеја“ из сфере политике и медија, још један је вапај у празно организоване криминално-медијске структуре која је деценијама држала државу заробљеном.

Поповић поручује, између осталог, да такозвана великосрпска идеологија, упркос страшних губитака деведесетих година прошлог вијека, није потпуно поражена, њени протагонисти и даље мисле да су циљеви били корисни и легитимни, а да је пораз само сплет међународних околности и унутрашњих слабости.

„У том контексту, „губитак“ Црне Горе 2006. године сматрају највећим националним поразом: погубнијим од оних у Хрватској и на Косову. Јер, у свим плановима и стратешким документима, од Илије Гарашанина, Црна Гора је због изласка на Јадранско море, Његоша, пет вјекова црногорског отпора Османској империји, када је српска историја табула раса, есенција замишљеног „српског света““, сматра Поповић који прекорава актуелну опозицију што ћути на „прогон Катнића, Чађеновића, Лазовића, Јелене Перовић, В. Вукотића, Б. Вујовића, З. Вукчевића…“.

Интересантно, статус прогањаног националног борца, поред наведених, Поповић додјељује и оптуженом убици и организатору акције спаљивања лешева по Ловћену.