• Наша Србија
• Топ 1

И Срби имају право на сјећање: Уз пут Братунац–Поточари постављене фотографије српских жртава

1 min read

4 сата ‎ ИН4С

Уочи 33. годишњице страдања Срба у Средњем Подрињу, синоћ су поред регионалног пута Братунац–Поточари–Сребреница постављене фотографије више од 600 српских цивила и бораца из тог дијела Републике Српске убијених у посљедњем рату.

Фотографије су, четврту годину заредом, поставили потомци побијених као представници Организације породица погинулих из Сребренице и Братунца.

На фотографијама су и дјеца, жене, старци, побијени углавном од муслиманских снага из енклаве Сребреница, а организатори истичу да је једна од намјера да их виде и западни амбасадори који ће 11. јула у великом броју доћи у Поточаре на обиљежавање 30 година сребреничке трагедије.

„Амбасадори западних земаља не желе да дођу у Братунац на српска стратишта, али ће доћи у Поточаре да одају почаст бошњачким жртвама. Зато смо поставили ове фотографије поред пута како би их управо они који су годинама пред српским жртвама затварали очи и видјели“, рекао је новинарима пред обиљежавање годишњице страдања Срба Бранимир Којић из Организације породица погинулих.

Централна меморијална манифестација обиљежавања годишњице српских страдања у Средњем Подрињу биће ове године одржана у суботу, 5. јула у Братунцу, а парастос за убијене Србе у присуству званичника Српске и Србије, као и потомака жртава, народа Средњег Подриња, служиће патријарх српски господин Порфирије.

Посљедњих година, од 2022, када су фотографије српских жртава, дјеце, жена, стараца, први пут постављене поред пута Братунац–Поточари–Сребреница, потез потомака српских жртава из Сарајева је неријетко оцјењиван као „провокација“, „провокативна радња усмјерена према жртвама Сребренице“.

„Ближи се 11. јули и обиљежавање геноцида у Сребреници, па самим тим све су бројније провокативне радње усмјерене према жртвама. Тако су, као и 2022. године, на регионалном путу Братунац – Поточари постављене слике погинулих припадника ВРС“, пренијели су прошле године сарајевски медији, цитирајући ипак у тексту и извјештај РТРС-а да су „осим фотографија погинулих војника постављене и фотографије цивилних српских жртава“.

Из Сарајева је протеклих година не једном оцијењено и да постављање фотографија нема везе са одавањем почасти жртвама, већ се ради о провокацијама са циљем да се релативизује злочин. Према једном од извјештаја из 2022. године, „не зна се ко је на фотографијама, нити ко их је поставио“.

„Од 600 фотографија које смо поставили на три локације у Братунцу, 90 посто су фотографије цивила. То су дјеца од двије године, од пет, од 17, жене, старци, баке које су имале по 80 или 90 година. Фотографије је поставила Организација породица погинулих и несталих РС, у томе сам и сам учествовао, добили смо дозволу од власти, од полиције.

Видјели смо одмах и реакцију из Сарајева, од стране њихове пропаганде, да смо поставили фотографије војника Војске РС и људи који су убијали и правили ‘геноцид’ горе у Сребреници. Можете да замислите да ‘геноцид’ прави неко ко је убијен три године раније, да ‘геноцид’ праве дјеца стара тек неколико година“, испричао је прошле године за РТ Балкан Брано Вучетић из Братунца, коме су децембра 1992. године у нападима снага из Сребренице у селу Бјеловац убијени отац, мајка и брат.

Међу фотографијама постављеним у Братунцу су и слике чланова његове породице.

„Како је мој брат коме је било тек 17 година, који није могао бити легитимна мета, и који можда никада није ни био у Сребреници, који је убијен 1992, убијао некога у тој истој Сребреници?“, ријечи су Вучетића.

Деценијама већ уназад, комеморацији у Поточарима 11. јула и обиљежавању сребреничке трагедије присуствују бројни западни и амбасадори исламских земаља. За све то вријеме, потомци српских жртава, српске мајке на гробљима широм Подриња сами оплакују своје жртве. Без иједне ријечи пијетета од стране западних дипломата и западних амбасада у Сарајеву.

У Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни (општине Братунац, Сребреница, Скелани) против Срба од априла 1992. до априла 1993, чији је аутор Миливоје Иванишевић, наведено је да је у том периоду нападнуто и спаљено близу 100 насеља са српском популацијом.

У документу се наводи и да је чак и прије јесени 1992. године област Сребренице била потпуно етнички очишћена од Срба и да су у тој области уништена и спаљена села Блажијевићи (у селу до рата живјело 133 становника српске националности), Бабуљице (52), Божићи (152), Брежани (271), Брезовица (64), Бујаковићи (166), Чичевци (180), Гај (187), Гладовићи (538), Гостиљ (113), Костоломци (234), Крњићи (114), Међе (130), Обади (684), Ораховица (334), Осредак (195), Подравање (413), Постоље (107), Прибидоли (207), Прибојевићи (124), Радошевићи (201), Ратковићи (338), Топлица (254), Биогор (99), Жабоквица (598).

Слично се десило и у општини Братунац гдје су скоро потпуно уништена села Бањевићи (у селу је до рата живјело 38 Срба), Биљача (17), Бјеловац (238), Бљечева (71), Бољевићи (415), Брана Бачићи (236), Факовићи (115), Бранча (152), Јакетићи (102), Јежештица (502), Кравица (353), Липеновићи (235), Лозница (132), Магашићи (353), Млечва (196), Мратинци (218), Оправдићи (434), Сикирић (201), Станатовићи (206), Тегаре (222), Витковићи (200), Вранешевићи (211), Загони (480), Жлијебац (377).

Дан послије комеморације у Поточарима, на Петровдан, 12. јула у селу Залазје изнад Сребренице биће обиљежена годишњица масакра из 1992. године, када је у једном дану, на дан сеоске славе, у овом и селима Загони и Биљача убијено 69 мјештана. Судији Слободану Илићу, који је заробљен, Насер Орић извадио је очи, свједочили су касније неки очевици. Тело судије нађено је 2010. на депонији смећа крај Сребренице уз тијела још десеторице српских војника са Залазја. Нека тијела тада заробљених Срба у Залазју још нису нађена.

(РТ Балкан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: