Хрватска је пакао из којег је и сам ђаво протеран да Павелићу уступи место
1 min read
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Ужасавајуће мало нам треба за поделу, а кад се разврстамо међу нама није линија већ, нажалост, кањон!
Ево се минулих дана тужно кантари родољубље према томе јесмо ли одушевљени или разочарани “Даром из Јасеновца”?!
Жалосно да жалосније не може бити!
Ако се некоме није допао филм тај безмало негира Јасеновац, Јастребарско, Стару Градишку…сва зверства ђавоље копилади НДХ..?
Ни случајно! Нема здраворазумног Србина који ће над ужасом страдалништва нашега ставити знак питања, то гарантујем, па све да је начисто разочаран филмом!
Има једнако разлога и за одушевљење и за “разочарење” “Даром”, и не сме бити јерес рећи: филм је лош!
Но, филм није лош.
Што се мене тиче једнако је сјајан и очајан, и никоме се не сме оспорити суд.
Очи оног анђела, “Даре”, односно, Биљане Чекић, тај поглед – ја бих на икону, одмах!
Сво страдање, патња, непребол, јад…све је у том погледу, а у њему ни мало глуме већ живих рана…
Душу сам исплакао на те очи.
Ако нешто и нисам видео до сада- у том погледу сам прогледао…
Речју, он је величанственост филма, та малена жива икона…
Но, оно због чега јесам разочаран је чињеница да је ужас страдања Срба (Јевреја и Рома такође) у НДХ сведен на меру гледљивости, што никако није смело бити учињено!
Ужас нема и не сме имати меру прихватљивости, јер то је ужас!
Проклете усташе нису биле тек злочинци већ бездушне звери, НДХ је била пакао из којег је и сам ђаво протеран да Павелићу уступи место, и то мора бити апослутно јасно!
У филму, причи, књизи…чему год што се бави тим суштим злом!
Понављам, ужасу страдања Срба само зато што су Срби, не сме бити дозвољено да буде сведен на прихватљиву меру, јер нема у ужасу, рекох, ничега прихватљивог!
Апсолутно сам сигуран да то и није била намера филма, али тако се испоставило: Јасеновац, Јастребарско, Стара Градишка, Паг…читава НДХ је била страшна касапница српског рода и то мора бити јасно, без икаквог обзира да ли ће се гледалац три пута исповраћати…
И не стоји аргумент да трајање филма, буџет или шта год то нису дозволили- прича о страдању Србља не сме бити испричана мање- више кроз симболику, јер ће и сама постати симболична!
Нема то везе само са филмом, већ са нама самима, “Дара” је требало да буде још један у низу спомена нашем страдалништву а не да нас учи о њему.
Заправо, тешко је испричати причу народу који је толико пострадао, и на тако зверске начине страдао, да је просто убеђен како то није могуће!
Ми као да бежимо од истине јер толико је страшна и болна да нам је лакше живети у незнању, вечито се питајући због чега смо то заслужили?!
Само због тога што смо Срби, нема ту друге истине!
Због тога што смо за укус звери вазда превише сведочили истину, љубав, веру, себе у Господу и Господа у себи.
Писах раније и поновићу: Српкиња се наносила црнине да јој и ноћ позавиди!
Србин се више наносио туђег крста неголи сопствене главе!
Реке су се наносиле Срба да су их и обале заборавиле!
За стотину година јаме и вртаче не могу да “сваре” кости пострадалих само зато што су Срби!
Због свега реченог свако ко се лати писања, приоведања или снимања о страдању Србља мора да зна: публика му нису ни читаоци, ни слушаоци, нити гледаоци већ душе што вапе да их ожалимо и не заборавимо!
Најмање 700.000 душа српских, и још нешто више од 300.000 јеврејских и ромских, уморених на 57 најмонструознијих начина (понајмање метком) дозива под земљом Јасеновца, Јастребарског, Градишке…
Тек кад будемо јасно и гласно проговорили гласом њиховим- коначно ћемо чути и свој глас.
“Дара из Јасеновца” је сјајан филм, а због свега оног што га чини лошим- криви смо сви до једног, јер народ којег филм учи изнова ће и изнова исписивати празне странице своје славне и страдалне историје, мастилом које бледи и нестаје…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I mene progone Darine oči…. Ta djevojčica je sjajna!
Zaista je nerealno bilo očekivati da jedan film može obuhvatiti i prikazati sve strahote
Jasenovca. Međutim, „Dara“ je poslala dva jasna upozorenja: prvo je Srbima – da to što su
Srbi i što se drugačije krste za neke komšije je neoprostiv smrtni greh; drugo, našoj „braći“ konvertitima – u kakve zveri ih može pretvoriti patološka mržnja prema srpskom narodu. Srbi treba da pročiste dušu oprostom, a konvertiti čovekoljubljem.
Чим се толика бујица напада сручила, од стране оних који су узрок догађаја по коме је филм рађен онда је он за сигурно, квалитетан и поучан. Покрет који је произвео овај злочин није био јединствен и усамљен. Зато, мене занима када ће бити снимљен филм о сличном мучењу и премлаћивању владике Јоаникија, када ће бити снимљен филм о малој петогодишњој Дрини која је за удабашком патролом јурила све од кућног прага до косе зване Виноград, ту села на камен и плакала док јој је мајку одвела та удбашка тројка пут Ивањице, а кад је тројка измакла њеном видику. Тада је окренула главу и легла потрбушке, док се од плача није онесвестила, где ју је у рви сумрак затекао ујак, узео у наручје и однео је кући. И још када ће бити снимљен филм о оној трогодишњој девојчици чије име не знамо, из Прњавора коју су припадници Аустроу-Угарских хорди живу бацили пред гладне свиње да је растргну. Међу тим дивљацима који су ово зверство починили у чину каплара нашао се и Јосип Броз. Све документовао и забележио Др Рудолф Арчибалд Рајс. Имамо ми Срби много филмова да снимамо. На жалост није Дара једина.
SVAKA ČAST BRATE. NIJE FILM PRIKAZAN DA BI SEJAO MRŽNJU VEĆ DA BI SRBIN PROGLEDAO KONAČNO I DA CENI SVOJU ŽRTVU. KOMUNISTIČKA IDEOLOGIJA BRATSTVA I JEDINSTVA, RAVNOPRAVNOSTI JE LAŽNA I MASKA SVOG ZLA KOJA SU SE DESILA SRBIMA. SRAMOTA JE DA I DAN DANAS VEĆINA SRBA NE ZNA ZA SVA TA DEŠAVANJA I ZLODELA. MORAMO SE POMOLITI I UPALITI SVEĆU ZA SVE TE NAŠE PREDAKE I ŽRTVE JER BEZ POŠTOVANJA ISTIH NEMA NAM NI NAPRETKA, NI BUDUĆNOSTI.
Ја бих само умјесто Хрватска ставио НДХ (али пуним именом Независна Држава Хрватска), јер су Срби убијани широм те ђавоље творевине. Стратишта попут Јасеновца, Старе Градишке, Јастребарског, Пага, Јадовна, Госпића су и текако мјеста звјерских убијања и показују саму геноцидну нарав те творевине. Али ми смо звјерски убијани на праговима наших (и наших предака) кућа, у збјеговима, буквално на сваком квадратном метру те НДХ. Али текст господина Меденице је одличан и поучан, као и увјек. Свака част!
Medenica je u svojim kolumnama tolko veliki da se tu nema sta ni oduzeti ni dodatijer bi to predstavljalo nasilje na tako umnom sagledavanju srpske proslosti a narocito sadasnjosti.
… Pakao?
Pakao je banja.
Pouzdano doznajem, sam je Đavo glavom beza obzira utekao, osvrtao nije drumom od Jasenovca!
Poslije je govorio, jesam Đavo, jesam, ma i ja vaki imam za trun duše! … Pa sade krčka gore sebe Luburiće na tihu vatru, sustajati neće do kraja Svijeta!
Iako je Đavo.
Ми Срби морамо подићи Меморијални Центар свим Српским жртвама из 20-тог века,свако име и презиме место рођења и место страдања,једино тако бићемо свесни колико смо жртава дали за слободу и Отаџбину, да би знали да је чувамо. Као што Јевреји имају свој Јад Вашем, тако исто ми Срби морамо имати наш Меморијални Центар у Београду.
U zaboravu tražimo spas a život nas opet vraća na početak.Opet su nas vozili onakvim kamionima na kraju 20veka samo da nas podsete ako opet zaboravimo šta nas čeka.
Најбољи наслов једне вијести. Икада.
Nas dobri i pametni Mihailo.Ziv nam bio brate Srbine.
Hahahahahaha