Да ми је неко прије двадесет година рекао да европски пут Црне Горе води преко фекалија и да се ради о цивилизацијском искораку, вјероватно бих му одговорио да онда мање треба користити WC шоље.
Овако, нама је објашњено да пошто су те WC шоље већ дуже времена зачепљене у Подгорици, општина Зета треба да буде „добровољац“ и да их отчепи, тако што ће пристати на инсталирање система за пречишћавање отпадних вода (колектор) на својој територији. Нигдје у свијету, осим у Црној Гори, не постоји примјер да је једна општина на територији друге инсталирала колектор, игноришући референдумску вољу 98,5 одсто грађана Зете који су гласали против изградње тог постројења.
Нико у Зети нема ништа против да се колектор гради, али на територији Подгорице. А сви смо против тога да Зета постане септичка јама Подгорице и да нас још убјеђују како је то за наше добро. И да додатно лажу да од колектора зависи затварање преговарачког поглавља 27 (животна средина) са Европском унијом. Кад овако лажу прије уласка у ЕУ, могу замислити како ће тек лагати ако некад уђемо у Унију. А кад им тражите да покажу тај документ у ком пише да од Ботуна и Зете зависи затварање поглавља 27, они вам одговоре питањем: „Је ли те то Вучић научио да тражиш?!“ И тако, док ми тражимо правду на улици, они траже Вучића у Ботуну, ми можда правду и нађемо, а они ће Вучића почети да сањају, ако већ нису.
Ово у разговору за „Новости“ каже лидер Демократске народне партије и посланик у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић, поводом најновијих дешавања у најмлађој црногорској општини Зети у којој се мјесецима води грчевита борба локалне власти и становника тог краја са властима у Подгорици и држави. Један наизглед мали спор око изградње постројења за пречишћавање отпадних вода у селу Ботун изашао је из локалних оквира и од еколошког постао политички проблем.
Лингвистички апартхејд
Пут Црне Горе у ЕУ коче организовани криминал и корупција. И кад би нам тужилаштво и судови много боље радили, вјероватно би поглавља 23 и 24 досад била затворена. Мене нико не може оптужити да кочим европски пут Црне Горе тиме што тражим да већински језик буде службени и да имамо још једну заставу. То вам је исто као да Французима кажете да коче европске интеграције тиме што говоре француским језиком или што имају тробојку као своју заставу. Или Нијемцима. Значи, ради се о ноторним глупостима и правима која су и Француска и Њемачка као главне чланице ЕУ дефинисале још у 18. и 19. вијеку, а нама не дају да завршимо у 21. вијеку, а ради се о основним грађанским правима. Могао бих сад да питам да ли се у Црној Гори ради о лингвистичком апартхејду, да је лингвистичка мањина у Уставу нормирана и конципирана као службени језик који је кроз један политички инжењеринг стварао Кривокапић заједно са Ђукановићем.
Због Ботуна се тресе власт у Подгорици, али и Влада Милојка Спајића. Са нестрпљењем се чека прва сједница Владе Црне Горе на којој ће представници ДНП-а, потпредсједник Владе Милун Зоговић и министарка саобраћаја Маја Вукићевић, изнијети иницијативу о рјешавању идентитетских питања. То подразумијева уставне промјене о нормирању српског језика као службеног, измјене закона о држављанству и прописа о државним симболима како би тробојка коначно била проглашена народном заставом.
Четврти и посљедњи захтјев односи се на свеобухватан дијалог који ће бити заснован на резултатима референдума о градњи колектора, који би уважио ставове грађана Зете од 14. децембра прошле године. На питање какав расплет ситуације очекује, Кнежевић одговара:
– Српски језик, двојно држављанство, тробојка, разговор са грађанима Ботуна – много је мање од оног што Хрватска тражи од Црне Горе, а она јој несебично даје.
Ако ништа друго, нисам гори од Грлић Радмана да би ме одбила Влада коју смо подржавали. Тим прије што у Влади никад није било више Срба. Само нека нас подрже они који се јавно и тајно легитимишу као Срби – ове иницијативе ће проћи. Међутим, уколико будемо морали прије тога да питамо поједине амбасадоре, бојим се да ће умјесто српског, њемачки постати службени језик. Спајићева влада би у случају нашег изласка и даље имала стабилну већину. У томе је сва чаролија ове политичке борбе. Зато нас нико не може назвати уцјењивачима, јер ће већина наставити да функционише и без нас.
За разлику од оних који тврде да је важно да Срби буду на мјестима одлучивања, а да се суштински не питају ништа, ја се залажем за приступ да Срби стварно одлучују о својој будућности. Ако је неком врхунац српства што је своју жену или љубавницу изгурао на одређене функције у систему, онда се не ради о стратешким разликама, већ о томе да неко позицију своје жене или љубавнице поистовјећује са општим интересом српског народа. И тако српство траје док траје функција. Кад престане функција, прво се гаси љубав, а онда и српство.
У случају вашег изласка из парламентарне већине, кажете да формално и даље постоји већина.
– Да, али суштински више ништа не би било исто, јер ће неминовно доћи до поларизације политичке сцене која може у једном тренутку резултирати и реконструкцијом Владе. Црна Гора је једина држава чија опозиција не жели ванредне изборе како би дошла на власт, већ кроз реконструкцију покушава да уђе у њу. У прошлости су дјелови међународне заједнице покушавали да реализују овакав сценарио и зато га ни сад не искључујем.
Да ли је Ботун постао тест за двије блиске српске партије и саборце какви сте ви и Андрија Мандић?
– Андрија Мандић и ја смо готово деценију и по на челу нашег коалиционог савеза. У прошлости смо заједно са Небојшом Медојевићем водили беспоштедну борбу са режимом Мила Ђукановића. У тој борби смо били хапшени, оптуживани, пресуђивани и ниједна политичка одлука Мандића или моја не може да угрози наше пријатељске односе. Обојица водимо партије које имају сличне идеолошке и програмске принципе, али не морамо око свега да се сложимо нити да имамо идентичан концепт.
Спољна политика Црне Горе наслоњена је на ону коју је водио режим ДПС-а. Санкције према Русији се појачавају, као и негативни наративи према Републици Српској. Нарко-творевина Косово је и даље чврст савезник Подгорице. До када?
– Док год представници српског народа у некој будућој влади не буду имали већину или запажену улогу. Треба подсјетити да је коалиција За будућност Црне Горе освојила 15 одсто подршке на изборима 2023. То најбоље говори о томе да је немали број грађана српске националности гласао за партије које подржавају независно Косово, санкције Русији и овакву спољну политику. То је, нажалост, стварност коју морамо признати и коју можемо исправити на сљедећим изборима. Концепт српства заснован на анационалности гори је од концепта антисрпства. Немам монопол на српске гласове у Црној Гори, али се никад нећу помирити са чињеницом да је једном Србину из Црне Горе ближа партија којој је приоритет наставак спољне политике из најгорих времена Мила Ђукановића и Ранка Кривокапића. Зато, ако не могу ништа да промијеним, онда бирам да не будем (не)вољни саучесник у извођењу ката за најобичнија права мог народа.
У жижу свјетске јавности доспио је Гренланд. Предсједник Јаков Милатовић је саопштио став да жели цјеловиту Краљевину Данску са тим острвом. Са тзв. Косовом је друга прича и нема повлачења срамног признања.
– Само се надам да Милатовићу и званичној Црној Гори неће пасти на памет да шаљу војнике на Гренланд и бране суверенитет Данске. Додуше, кад смо могли послати сателит у свемир, можда можемо одбранити и Гренланд. Мислим да засад имамо среће што Трамп појма нема гдје је Црна Гора, јер би нам се послије оваквих Милатовићевих изјава могло десити да нам затражи Боку которску. Е, онда немам дилему да бисмо одмах Србију звали у помоћ, јер кад загусти и засврби, онда су нам браћа Срби.
Често сте у Београду, што смета одређеним круговима у Црној Гори, као и ваше пријатељство са Вучићем. Може ли се десити да Зећани једног дана угосте предсједника Србије?
– Прошли викенд сам провео са својим сином у Београду, од тога су поједини квазипортали и квазимедији направили сензацију, да је испало да сам ишао по атомску бомбу код Вучића. Кад они иду у Загреб, Тирану, Сарајево, и то на консултације и договоре са лидерима Албаније, Хрватске и тзв. Косова, онда је то регионални искорак. А кад ја поведем свог сина од двије године у играоницу у „Ада молу“, онда је то завјера с Андрићевог вијенца одакле Вучић командује мјештанима Ботуна. Пола Бановог брда ме видјело са сином, а пола Црне Горе са Вучићем. На то је тешко било шта одговорити или коментарисати. А пошто им се Вучић толико привиђа, заиста бих волио да посјети Црну Гору и буде наш гост за Дан општине Зете 8. фебруара, посебно јер нам је позитивно одговорио на моју молбу да нам Србија помогне финансирање главне градске улице, након што је овај пројекат избачен из црногорског буџета. Била би то прилика да му се и лично захвалимо, али и да онима којима се привиђа омогућимо да га уживо виде.
Колико црногорска дипломатија може да буде снисходљива у преговорима са Хрватском?
– Ми смо одлучили да Хрватској дамо све што нам буде тражила. Можда то није лоша стратегија јер је заснована на томе да званичној Хрватској досади да нас и даље понижава. Чак мислим да смо имали и среће – могли су нам тражити да признамо Загреб за пријестоницу Црне Горе. Не могу они толико тражити колико ми можемо давати. Добиће што су тражили, а даћемо им и што нису.
Како коментаришете нове ударе на СПЦ у Хрватској и на лажном Косову? На који начин се одупријети?
– Удари на СПЦ у Хрватској и тзв. Косову само су континуитет вишевјековне хајке не би ли нам се затрли духовни трагови. И у најтежим временима окупација СПЦ је била искра вјере и отпора око које се окупљао наш народ. Али сам чврсто увјерен да ће и наша црква и наш народ издржати искушења која живимо. У 17. вијеку селили смо се са моштима наших светаца слиједећи наше патријархе и, што би рекао Црњански, сањајући бескрајни плави круг и у њему звијезду. Неће ни ово њихово довијека – испратили смо многе, а било је теже, некима се више ни имена не зна, као што сам увјерен да данашње окупаторе и тлачитеље чека заборав.
(Новости)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vi se nijeste umjeli izboriti nizašta, ni dok ste bili opozicija a ni sada kada ste vlast. Zato treba da se mičte.
Тачно Милане,чак се и нуде позадински,само да се крвати осјећају угодније када траже Србски брод Јадран и Боку Которску.
Монтенегрини већи хрвати од крвата и цроата.
Можда је то зато што већину у цроатији чине србокатолици( генетски су нам ипак браћа) а остатак загорци.
Ja predlažem da opština Zeta donese odluku o izgradnji kolektora sa lokacijom u Maslinama.Tako bi dali pun doprinos crnogorskom pravnom ludilu.