Хрвати у свом духу: Жале се на Србију због “говора мржње”
1 min read
Србија и Хрватска
НА седници Комитета за проширење (КОЕЛА) у Савету ЕУ, одржаној у уторак, представници Хрватске поново су се “жалили” на Србију и изнели низ замерки на рачун сарадње у области ратних злочина, говора мржње, као и на слободу изражавања у нашој земљи.
Примедбе су имали и представници Бугарске и то на недавно одржане изборе за савете националних мањина. Критичне су биле и балтичке земље, као и Пољска, које су тражиле веће усклађивање Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Представници ових држава изнели су и забринутост због утицаја који Русија има на овом простору.
Седници је присуствовао и шеф Делегације ЕУ у Београду Сем Фабрици, који је државе чланице позвао да отворе нова поглавља са Србијом. Он је рекао и да је наша земља напредовала у поглављима 23 и 24 (правосуђа и владавина права), као и да је придруживање Србије декларацијама у заједничкој спољној и безбедносној политици у директној вези са националном политиком према КиМ. Фабрици је затражио и веће разумевање чланица по овом питању.
На овом састанку утврђено је да су три поглавља тренутно највише одмакла: 9, 17 и 18 која третирају финансијске услуге, економску и монетарну политику и статистику. Према сазнањима “Новости”, Међувладина конференција на којој би ова поглавља могла да буду отворена заказана је за 10. децембар.
Истовремено, Европска комисија проследила је земљама чланицама “нон-пејпер” о напретку Србије у поглављима 23 и 24 (правосуђе и владавина права). У њему се наводи да је Србија генерално остварила одређени напредак у законодавним и институционалним реформама у земљи, укључујући питања мањина, азила и борбу против прања новца, али да касни у постизању опипљивих резултата у појединим областима, као што су реформа правосуђа, медијске слободе и борба против корупције.
Извор: Новости
Када Комитет заседа, то се мора схватити веома озбиљно. Нарочито ако су чланови комитета из пријатељских земаља као што су Хрватска, Бугарска, Пољска…..
Иначе, иако је термин НВО језички равноправан са појмом удружење грађана, он се због релативно негативне конотације (невладина у свакодневном сленгу асоцира да је организација анти-владина), све више промовише термин „организације цивилног друштва“, евентуално „невладина“ може неприметно да прерасте у „међувладина“. Ово је по смерницама које су дали Европски Мудраци.
Плус, уколико Србија овако успешно настави да напредује у владавини права, и настави да усваја законе које им пише „међувладина“ организација НАЛЕД, Комитет ће ипак дати позитивну оцену напорима Србије да одшкрине врата напредној европској цивилизацији.