Хронологија НАТО злочина: На данашњи дан погнуо командир Видомир Шалипур- „Муња”

На данашњи дан, 1999. године је био је најтрагичнији дан од почетка агресије. У току дана погинуло је 14, а рањено 30 припадника наше војске.

Уништена су четири тенка Т-55, један оклопни транспортер БРДМ-2, један противавионски топ 30/2 мм „прага“, једна аутоцистерна са горивом, једно моторно возило „пух“ и једно моторно возило „пинцгауер“.

Такође, приликом обрачуна са терористима, погинуо је јунак новог доба Видомир Шалипур- „Муња”. Комадант полицијске јединице ,,Муње”.

8. априла 1999. године, у заседи, погинуо је Видомир Шалипур Муња, легендарни командир ПЈП из Пећи.

Вечна му слава! pic.twitter.com/TkINfugpe4

— Богдан Зимоњић (@bogdan_zimonjic) April 8, 2022

Његова глава је уцењена на пола милиона (тадашњих) немачких марака. Шалипур је био страх и трепет за терористе, опеван у многим песмама уз гусле.

Ратни дани

Јединица „Муње“, где је Видомир био командант имала је задатак да шитии цивиле у рејону Пећи, од албанских терориста, које су због близине границе често упадале на Метохију и тако убијале Србе и неалбанце… пљачкале, палиле српску имовину и православне светиње.

Тако да је Видомир Шалипур од почетка 1998. године па до своје погибије учествовао у свим акцијама своје херојске јединице „Муње“. У једној акцији чишћења албанских терористичких банди био је рањен у рејону Дреновца, код манстира Високи Дечани. И поред тога што је рањен он није остављао своју пушку, већ је наставио борбу.

У селу Прилеп, недалего града Пећи, шиптарски терористи из тзв. ОВК су почели да праве утврђења и митраљеска гнезда, па су припадници „Муња“ послати да то униште. Тако је и било. После вишечасовних жестоких борби „Муње“ су пробиле линију и разбиле албанске терористичке снаге.

Шалипур је учествовао још у ослобађању Лођа, када су албански терористи унаказили тело његових колега: Срђана Перовића и Миле Рајковића. Од његовог имена су албанске вође дрхтале.

Остаће упамћен као прави јунак, који је увек ишао први у акцију испред својих бораца. Није се плашио смрти, нити се повлачио, чак и када је рањаван. Албанске власти су чак расписале награду за његову главу од 500.000 немачких марака, јер је био страх и трепет за шиптарске криминалце.

Оставио је иза себе жену и два сина. Погинуо је на борбеном задатку док је његова супруга била у поодмаклој трудноћи са другим дететом.

У свим својим тешкоћама и уз велике губитке Срби су имали јако дух. Снимак како их противници слушају док им причају вицеве на њихов рачун преко Мотороле.

1999.године, наши хероји на бранику отаџбине у паузи од #NATO бомби , забављају терористе причајући им вицеве преко мотороле. Послушајте.? pic.twitter.com/LtNL47li46

— Филип Фићовић 1244 (@FicovicFilip) June 18, 2020

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: