Храна мења дејство сваког лека

Оно што једемо и када једемо може значајно да утиче на дејство лека који користимо. Према неким подацима 49 одсто лекова који се узимају током оброка испољава потенцијалну опасност од узајамног деловања. Због недовољног познавања потенцијалних узајамних реакција хране и лекова, нежељене реакције се често приписују другим узроцима, или се наводе као симптом новог обољења.

Докторка Корнелиа Ђаковић, која је радила као професор на Медицинском факултету у Новом Саду, аутор књиге „Међуделовања лекова, хране и суплемената“, каже да се мења деловање свих лекова под утицајем хране, али промене, уколико се јаве, могу бити узроковане или врстом хране коју узимамо или временом када је узимамо:

• Најчешће се мисли да храна, ако се уз њу узима лек, смањује или успорава улазак лека у организам (ресорпција). Међутим, присуство хране у пробавном тракту мења физиолошку функцију слузнице желуца и црева, због чега може да дође до промена у могућности искоришћавања лека – објашњава наша саговорница.

На биолошку расположивост лекова мањи утицај има количина унете хране, а значајнија је заступљеност појединих састојака: беланчевина, масти, угљених хидрата у свакодневним оброцима, као и врста намирница које се конзумирају.

– Унос великих количина угљених хидрата: тесто, хлеб, шећер, мед, успорава пражњење из желуца, смањује киселост желудачног садржаја и повећава количину течности у садржају желуца и црева. Све су то фактори који могу да промене биолошку расположивост лекова – наводи професорка Ђаковић. – Глукоза смањује деловање појединих ензима у јетри, разградња лекова је због тога смањена и лекови често испољавају појачано деловање. Морфин код особа, које у својој исхрани користе много угљених хидрата испољава далеко снажније деловање. Код старијих особа, које су поред тога осетљивије на деловање овог лека, могу се јавити симптоми тровања. Аспирин са угљеним хидратима доводи до тешких оштећења желудачне слузнице.

Код особа које узимају храну богату беланчевинама деловање аминофилина се испољава брже и јаче. Леводопа, лек који се користи у лечењу Паркинсонове болести, има слабији ефекат уколико у храни пацијента преовлађују беланчевине.

Вегетаријанска дијета, сиромашна беланчевинама, доводи до дужег задржавања неких лековитих супстанци које улазе у састав лекова који се користе код назеба, за снижавање телесне температуре и отклањање разних болова (главобоља, реуматски болови), упозорава наша саговорница.

• Када у исхрани преовлађује месо са роштиља или димљени сувомеснати производи (шунка, пршут, сушене кобасице), деловање неких лекова је значајно смањено, као код парацетамола – каже професорка Ђаковић. – Храна богата мастима убрзава и појачава улазак неких лекова у организам. Тако је повећана ресорпција фибрата, гризеофулвина, итраконазола, кларитромицина. Маслац појачава деловање фенитоина и карбамазепина, лекова који се користе у терапији епилепсије. Међутим, масна храна може да утиче и негативно на ресорпцију лекова и на тај начин значајно да смањи њихово деловање.

Наша саговорница каже да пропагирана здрава храна, богата омега-3 масним киселинама, може да буде чак и кобна по пацијенате који узимају неке лекове.

• Деловање антихипертензивних и антикоагулантних лекова је значајно појачано, тако да може да дође до губитка свести због наглог пада крвног притиска, или ситних крварења у целом организму. Најчешће се виде крварења из пробавног тракта и из десни зуба. Пацијенти који користе ове лекове треба да буду опрезни код узимања већих количина рибе, које су богате овим масним киселинама – напомиње др Ђаковић.

ОПРЕЗНО И СА МЕДОМ

Мед, колико год био добар за побољшање здравља, не треба користити када се узимају одређени лекови, упозорава професрка Корнелиа Ђаковић:

• Код пацијената оболелих од епилепсије мед у исхрани смањује деловање карбамазепина, али повећава и појачава нежељена деловања изазвана фенитоином. Мед, такође, смањује и делотворност дилтиазема, лека који се користи у лечењу повишеног крвног притиска и неких облика стенокардије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: