• Поглед
• Топ 1

Храм “Спас на крви” – симбол проливене руске царске крви

1 min read

11 месеци ‎ ИН4С

Мјесто једне од сурових прекретница руске историје, Храм Христовог васкрсења у Санкт Петербургу или познатије "Спас на крви"

Храм Спас на крви

Приредила: Тамара Ћаласан

Мјесто једне од сурових прекретница руске историје је Храм Христовог васкрсења у Санкт Петербургу или познатије “Спас на крви”.

Царски град Санкт Петербург представља културно, историјско, царско језгро велике Русије. Император Петар Велики говорио је да Русија, да би била јака држава, мора имати излаз на море, те је зато водио Сјеверни рат против Швеђана и премјестио царску резиденцију у Петербург, који је саградио у периоду између 1701. до 1703. године.

Зимски дворац руских царева, музеј Ермитаж као други највећи музеј на свијету са преко 3 000 милиона ескпоната, Исакијевска црква, Казањска црква, Петропавловска тврђава, главна улица “Невски проспект” за коју локални водичи кажу да је пар степени топлија од осталих дјелова града, Фарбежеов музеј, Александро-невска лавра, преко 600 ријека и канала, Литерална кафана из које је Пушкин пошао на своје последње путовање на тај несрећни двобој са Дантесом, и још много ствари које вам у овом царском граду одузимају дах, и пожелите да никад не одете из њега.. и онда на пар стотина метара од Неве, те горде чуварке овог бајовитог града, на обали Јекатеринског канала, издиже се најљепши храм које су моје очи икада видјеле и упиле. Храм Васкрсења Христовог- Спас на Крви!

Мјесто проливене царске крви, мјесто на којем је убијен велики руски император и реформатор Александар II Романов. Спас на крви, а мени се тог за Петербург ријетко сунчаног априлског дана учинио као спас на земљи и небу. Тај моћни, силни, прелијепи храм, оставља без ријечи, својом љепотом паралише и оставља вам да удахнете сваки сегмент руске историје и великог руског царског страдања.

Храм Спас на крви, изграђен је буквално на мјесту, проливене царске крви, мјесту на ком је извршен осми атентат на цара Александра II, 1. марта 1881. године, у ком је смртно рањен од бомбе која му је откинула обје ноге, а који је издахнуо пар сати касније у Зимском дворцу.

Велики руски реформатор, који је ослободио сељаке кметства, који је заслужан и за први Устав Русије. У његово доба уведен је систем локалне самоуправе, ослабљена је строга цензура, а армија је осавремењена. Александар II је усавршио систем високог образовања, Универзитети су постали независнији. Модернизовао је и судство и финансијски систем.

У вријеме Александрове владавине империја се доста проширила, руска територија се у Средњој Азији прострла до Ирана, а на Далеком истоку до Тихог океана. У то вријеме је коначно покорен Сјеверни Кавказ, али је истовремено 1867. године Аљаска продата Сједињеним Америчким Државама, а 1875. године су Курилска острва дата Јапану у замјену за Сахалин. У то вријеме се сматрало да су Аљаска и Курилска острва сувише удаљене територије које је тешко бранити.

За вријеме овог руског императора независност и суверенитет стекле су Србија, Црна Гора и Румунија, а након побједе над Турцима у Бугарској овог руског цара назвали су “Ослободиоцем балканских народа”.

Након атентата на Александра II, њега је на престолу наследио његов син, за којег неки историчари мисле да је можда и знао или учествовао у атентату, Александар III, који је одбацио све очеве реформе, али је на мјесту његовог смртног рањавања подигао овај велелпни храм.

Храм Спаса на крви представља највећи мозаик на свијету, односно скуп мозаичних комплекса и стијена од којих је саграђен, украшен различитим врстама украсног камена.

Христов лик у мозаику који доминира храмом, направљен је тако да увијек гледа у вас, ма гдје се налазили у храму, а висина храма је 81 метар, па многи историчари и хроничари то симболично повезују са годином у којој је цар страдао.

Током историје храм је често мијењао своју намјену, данас је музеј, а током велике и страшне нацистичке блокаде Лењинграда како се неко вријеме Петербург звао, био је и мртвачница у којој су становници доносили смрзнута тијела.

Спас на крви, симбол проливене царске крви, али и симбол поновног рађања и вјечног васкрсења православног свијета, чини овај царски град поред свих његових посебности још посебнијим, а Русију још на један начин уздиже изнад свих рана које је претрпјела, у непобједиву ратницу нашег али и свих времена која су прошла и она која ће тек доћи.

Следеће недеље ћемо “поћи” до царског села и Петропавловска, прелијепих резиденција руских царева и царица. Читајте наше записе из чудесне Русије.

Напомена: Текст је објављен на порталу ИН4С, у мају 2019. године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: