ХРА: Шест изгубљених година од усвајања стратегије за истраживање ратних злочина ВДТ-а

Акција за људска права (ХРА) саопштила је да се данас навршава шест година од како је Ивица Станковић као врховни државни тужилац 8. маја 2015. године донио Стратегију за истраживање ратних злочина.

„За шест година, Специјално државно тужилаштво, које је било надлежно за примјену ове стратегије под руководством Главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, процесуирало је само један предмет (Змајевић) који им је уступило Тужилаштво Републике Србије. Тиме није показан проактиван приступ какав се од тужилаштва очекивао на основу Стратегије“, наводи се у саопштењу ХРА.

Позвали су Станковића да, прије одласка са функције, одреди било који датум за расправу са заинтересованим странама о примјени Стратегије о истраживању ратних злочина, „јер је он био лично надлежан за надзор над њеном примјеном“.

„Ова Стратегија је била и једина стратегија о поступању државног тужилаштва коју је Ивица Станковић донио за вријеме обављања дужности врховног државног тужиоца“.

Из ХРА подсјећају да је усвајању Стратегије за истраживање ратних злочина претходио аналитички извјештај експерта Европске Уније Мауриција Салустра, који је у децембру 2014. године критиковао дотадашње процесуирање ратних злочина у Црној Гори.

Он је посебно истакао да државни тужиоци ниједну истрагу нијесу покренули на сопствену иницијативу и као један од главних закључака навео недостатак стратешког приступа истраживању и процесуирању ратних злочина. Европска комисија је у годишњим извјештајима о Црној Гори истицала да тужилаштво није показало одлучну борбу против некажњивости ратних злочина, да није подизало оптужбе за командну одговорност, саучесништво или помагање и подстицање.

Усвајање стратегије за истраживање ратних злочина је прописано као мјера Акционим планом за поглавље 23, а онда је такву стратегију врховни државни тужилац усвојио 8. маја 2015. године.

„Специјално државно тужилаштво (СДТ), под руководством Главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, током посљедњих шест година примјене Стратегије процесуирало је само један предмет и то опет не на сопствену иницијативу, већ им је предмет уступило Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије. Радило се о предмету против окривљеног Влада Змајевића због убиства цивила на Косову, за који су претходно извиђајне и истражне радње прикупљања доказа спроведене у Србији. СДТ је Змајевића процесуирало и он је правоснажно осуђен 18. новембра 2019. године на 14 година затвора“.

ХРа наводи да СДТ није поново отворило ни један од старих предмета („Морињ“, „Буковица“, „Депортација“, „Калуђерски лаз“..), иако је Стратегија у члану IV предвиђала да се они прегледају у „у циљу провјере да ли је могуће идентификовати још неке осумњичене, узимајући у обзир све моделе кривичне одговорности и кривична дјела“.

Салустро је 2014. године оштро критиковао процесуирање предмета „Буковица“ и „Депортација“ од стране и државног тужилаштва и судова. Европска комисија је у свим извјештајима од 2013. године до данас наглашавала да пресуде донијете у предметима ратних злочина нијесу биле у складу са међународним хуманитарним правом и да су садржале правне грешке.

„У контексту Депортације, СДТ је у међувремену одбацило три кривичне пријаве без образложења. Једну су против врха власти и тужилаштва поднијели главни уредник „Монитора“ Есад Кочан, професор Правног факултета Универзитета Црне Горе Милан Поповић и посланик Коча Павловић, а друге двије новинар и публициста Шеки Радончић, односно Радончић и Јасенка Перовић, предсједница Удружења породица депортованих БиХ грађана 1992. из Црне Горе против Слободана Пејовића и НН лица. У вези предмета Калуђерски лаз, на кривичну пријаву коју је поднио адвокат Велија Мурић тужилаштво није одговорило од 2015. године“.

ХРА позива Станковића, да прије одласка са функције, одреди било који датум за расправу са заинтересованим странама о примјени Стратегије о истраживању ратних злочина, јер је једини био надлежан за надзор над њеном примјеном.

Ова Стратегија је, колико је познато, била и једина стратегија коју је он донио за вријеме обављања дужности врховног државног тужиоца. Као основ за расправу, господину Станковићу смо доставили и Нацрт извјештаја Акције за људска права о примјени Стратегије, заснован на извјештајима о раду СДТ, који су му у континуитету достављани на увид“.

Европска унија је у својим стратешким документима о спољној политици и проширењу у односу на Западни Балкан нагласила да транзициону правду сматра приоритетом за све државе у процесу придруживања, а процесуирање ратних злочина питањем које захтијева да се хитно рјешава. Недвосмислене и једне те исте критике које Европска комисија упућује Црној Гори на тему процесуирања ратних злочина у свим годишњим извјештајима од 2013. године до данас јасно говоре о неиспуњеним очекивањима у овој области.

„Сматрамо да би господин Станковић са сарадницима требало да објасни околности које су довеле до тога да Стратегија не доведе до очекиваних резултата“, закључује се у саопштењу ХРА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: