HRA и Јувентас: Притужба на поступање љекара и управе Специјалне психијатријске болнице у Котору

Родитељи Јована Грујичића, Наташа и Будимир Грујичић, уз подршку невладиних организација Акција за људска права (HRA) и Јувентас, поднијели су данас притужбу Комисији за етичка питања и деонтологију Љекарске коморе Црне Горе на поступање љекара и управе Специјалне психијатријске болнице у Котору (СПБ) у односу на њиховог сина Јована.

Јован Грујичић је био пацијент Специјалне болнице за психијатрију у Доброти, када су га 26. маја полицајци ЦБ Подгорица одвели на испитивање, а затим га, како се основано сумња, изложили и мучењу. У међувремену је Унутрашња контрола рада полиције Министарства унутрашњих послова спровела истрагу у том предмету и прослиједила предмет на даље поступање Основном државном тужилаштву у Подгорици.

Према документацији која је достављена Комисији, ЦБ Подгорица се дописом од 25. маја 2020. обратио психијатријској болници како би одобрили преузимање Јована Грујичића од стране службеника ЦБ „ради прикупљања прикупљања обавјештења у просторијама ЦБ Подгорица у својству грађанина на околности више кривичних дјела“. У тренутку када је овај допис стигао болници, Јован се налазио на одјељењу за одвикавање од психоактивних супстанци, у надлежности начелнице одјељења, др Сандре Влаховић. Наредног дана, Јован је одведен из болнице, и од тог дана се налази лишен слободе, у притвору УИКС-а.

Родитељи Јована Грујичића тврде да је њиховом сину у болници ускраћена редовна терапија у вечерњим сатима 25. маја, као и у јутарњим 26. маја прије него је одведен из болнице, а да при том ни њему ни мајци није дата тачна информација зашто је то учињено. Родитељи тврде да је Јован заправо обманут, и да му је речено да ће 26. маја бити подвргнут “неким тестовима”. Наташа Грујичић тврди да јој је др Влаховић, која је лијечила Јована, саопштила да је добила наређење и била принуђена да Јовану ускрати терапију, иако није била сагласна са таквим поступањем.

Јован је предат полицији из болнице без претходне најаве, без примљене терапије и без терапије коју је требало да настави да узима након отпуштања. Сумњамо да је циљ ускраћивања терапије и био да се Грујичић доведе у анксиозно стање, у коме ће бити подложнији притисцима и уцјенама, и у таквом стању пристати на давање лажног исказа.

Болница је тек три дана пошто је Јован одведен, 29. маја, издала отпусну листу у којој је назначено да се он „административним путем“ отпушта из установе. Уз то, у списима судског предмета налази се и писмо љекара од 27. маја, које потписују др Влаховић и др Ђедовић, а у којем, ретроактивно, дају изјаву да су сагласни да се Јован Грујичић испита од стране државног тужиоца, јер сматрају да је за то способан. Међутим, Јован Грујичић је већ био испитан дан раније, и како тврди, брутално мучен да би увече дао самооптужујући исказ државној тужитељки.

„Сматрамо да је пропуштањем да Јовану Грујичићу обезбиједе прописану терапију, да га не обавијесте о разлозима за ускраћивање терапије, као и да га отпусте на полицијско испитивање изван болнице без доказане потребе, медицинско особље СПБ поступило на штету пацијента, урушило неопходно повјерење у односу љекар-пацијент и довело се у позицију саучесника у полицијском злостављању пацијента, чиме је прекршено више чланова Кодекса медицинске етике и деонтологије (Кодекс) (чланови 6, 8, 9, 12, 14, 16, 17).

Пропуштањем да дају обавезну терапију Јовану Грујичићу, љекари су директно прекршили и Закон о заштити и остваривању права ментално обољелих лица (члан 4, 5, 12, 14). Осим тога, наведеним поступањем љекара прекршен је и Законик о кривичном поступку (члан 154.5). Описано поступање љекара психијатријске болнице коси се и са међународним стандардима, односоно начелима Резолуције УН 46/119, Истанбулским протоколом, декларацијама Свјетског медицинског удружења итд.

Због свега наведеног, од Комисије за етичка питања и деонтологију Љекарске коморе Црне Горе очекујемо да размотре предметну притужбу и донесу мишљење у овом случају које ће бити прослијеђено тужиоцу Коморе ради вођења даљег поступка пред Судом Коморе.

Пацијент Јован Грујичић и његова породица су већ изгубили повјерење у здравствени систем и лијечење у Специјалној психијатријској болници у Доброти. У циљу спречавања да и други пацијенти дођу у сличну ситуацију, захтијевамо да се спроведе поступак и испита етичност поступања љекара ове Болнице.“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: