Holandski pukovnik: Srbi nisi počinili genocid, već su briljantno oslobodili Srebrenicu!
1 min read
Srebrenica
U hronologiji novinskih tekstova o događajima u Srebrenici pada u oči da su vojnu operaciju Vojske RS protiv bošnjačkih snaga, kao genocid okarakterisali holandski političari i njihovi mediji.
Prvi koji je izašao sa ovakvom tvrdnjom bio je tadašnji holandski ministar za pomoć i razvoj Jan Pronk, a za njim ministar odbrane Joris Vorhuve i to odmah pošto je srebrenička operacija Vojske RS završena.
Holandski vojnici u Bosni koji su sve gledali svojim očima odmah su se suprotstavili medijskoj histeriji o etničkom čišćenju i genocidu nad Bošnjacima iz Srebrenice, koja je krenula kao lavina. Njima su se kasnije priključili i ostalih 1.200 pripadnika Holandskog pešadijskog bataljona, koji su u tri rotacije služili u enklavi Srebrenica od 1993. do 1995.
Sam „nesporazum“ holandske vlade sa svojim vojnicima zvanično je počeo kada je odlazeći sa službe u Bosni, pukovnik Tomas Karemans zapovednik bataljona, u Zagrebu na prigodnoj konferenciji za štampu 25. 7. 1995. pohvalio pripadnike Vojske Republike Srpske za veoma dobro isplaniranu i izvedenu akciju oslobađanja Srebrenice. Pukovnik Karemans je naglasio da je ta akcija bila usmerena isključivo protiv muslimanskih jedinica, a nikako protiv pripadnika 13. pešadijskog bataljona iz Holandije, koji je bio stacioniran u Srebrenici. Srbi su vešto nadmudrili muslimanske vojnike, zaključio je Karemans.
Holandski pukovnik je naime ovom prilikom samo ponovio ono što je rekao dan ranije u visokotiražnom holandskom listu „NRC Handelsbiad“ da „u Srebrenici nije bilo genocida“ jer je (kako su maliciozni urednici dopisali) „pokolj u Srebrenici od strane Srba bio korektna vojna akcija.”
Tako je počeo „medijski topli zec „za holandske vojnike. Ubrzo je smenjen i Karemansov pretpostavljeni holandski general Kuzi. On je izjavio „da nakon pada Srebrenice srpsko-bosanske trupe nisu počinile genocid nad muslimanima („Di velt“ 12. 7. 1996). Dodatni Kuzijev greh je bio u tome što je u međuvremenu Karemansa iz čina potpukovnika unapredio u pukovnika zbog zasluga i ponašanja u Srebrenici kada ga je NATO ostavio samog, i to usred borbe daleko moćnijih vojnih jedinica.
U holandskoj štampi u julu 1995. godine tražen je odgovor na pitanje da li su holandski vojnici bili kukavice u upravo završenom sukobu. Drugo važno pitanje bilo je šta se stvarno dogodilo u Srebrenici posle ulaska srpske vojske.
Dnevnik „Het Farool“ je 27. 7. 1995. preneo izjavu kapetana M. Shutena, jedinog oficira UN koji je više dana bio očevidac na lokacijama navodnih krvoprolića i koji u potpunosti negirao priču o genocidu:
„Svako brblja o svakome, ali niko ne pokazuje čvrste dokaze. Zapažam da holandski narod hoće po svaku cenu da dokaže kako se zbilo krvoproliće. Ako su se zbivale egzekucije, Srbi su ih prikrivali prokleto dobro. Otuda u to ništa ne verujem. Posle sloma Srebrenice 13. jula 1995. prispeo sam u Bratunac i tamo ostao osam dana. Mogao sam da odlazim svuda gde sam hteo. Pripadala mi je svaka moguća zaštita, nigde me nisu zaustavljali”, pišu Večernje novosti.
Neposredno po padu Srebrenice oko tridesetak stranih novinara boravilo je na tom području i nijedan nije potvrdio priču o bilo kakvom masakru. Osoblje UN, koje je pristigle izbeglice sa područja Srebrenice intervjuisalo u Tuzli o kršenju ljudskih prava, nije naišlo ni na jedno svedočenje o zločinima iz prve ruke.
Nemački list „Di velt“ je 25. 7. 1995. izvestio da su se reporteri novina raspitivali kod holandskih vojnika, koji su se vratili iz Srebrenice, i uvek dobijali isti odgovor:
– U Srebrenici se nije zbio genocid!
Doslovno je tada napisano:
– Ni podoficir Prank Strojk ni drugi vojnici UN stacionirani u Srebrenici neće javno da potvrde ono što su tvrdili, prvo ministar za pomoć i razvoj Jan Pronk, a potom i ministar odbrane Joris Vorhuve da se u Srebrenici zbio genocid.
Vojnik iz redova holandskih plavih šlemova Arnold Blom je pred državnom komisijom Holandije bio izričit:
– Kada smo patrolirali u enklavi, muslimani su provocirali srpsku vatru. Oni su pucali preko nas i time hteli da postignu da Srbi pogode nekog od nas kako bi spoljni svet opet na njih svalio krivicu! Ovu izjavu preneo i dnevnik „NRC Handelsbiad“.
Pred hitno formiranom državnom holandskom komisijom vojnik Karel Mulder je izjavio:
– Mnogo toga što se govori o Srbima jeste ludost. Bio sam tri dana sa izbeglicama i Srbi su sa njima dobro postupali.
Pod kakvom su baražnom vatrom bili holandski vojnici po povratku u zemlju svedoči podatak da su morali da naprave veb-sajt, kako bi odgovarali na sumnje i optužbe.
Govoreći o razlozima postavljanja prezentacije, pripadnik bataljona Marko van Hes obasnio je da tako žele da speru ljagu sa svog vojničkog imena i da pomognu da svet sazna istinu i o stradanju Srba u to vreme. U međuvremnu, u razgovoru za frankfurtske „Vesti“, ovaj vojnik je rekao i sledeće:
– Federacija Bosne i Hercegovine je izgubila spor u tužbi protiv Holandije zbog navodnih propusta holandskog bataljona. Oni su nas tužili, a dok smo boravili na punktovima oko Srebrenice i u njoj, niko od muslimana nije stradao – pričao je Marko van Hes.
– To što je izgubljen spor, međutim, ne znači da su vojnici dobili bilo kakvu satisfakciju.
Kako je rekao ovaj holandski vojnik: – U julu 1995. godine, 450 vojnika holandskog bataljona, loše naoružanih, trebalo je da „brani“ dobro opremljenu, čitavu 28. diviziju Armije BiH, koja je brojala oko 10.000 bojovnika!
– Što se sami nisu branili? Uvek sam se pitao zašto svi štite muslimane, a niko Srbe – nastavlja Hes. – Naši punktovi bili su i u spaljenim srpskim selima, Zalazju, na primer. Mogli smo da uočimo kakva su zverstva muslimani činili nad Srbima. Naš bataljon su činili mladići od 19 do 20 godina, nespremni za bilo kakve okršaje. Teško nam je palo da nas tuže oni kojima smo pomagali skoro dve godine. Oni koji su nam krali hranu i gorivo, psovali nas, vređali… Pa, nismo mi krivi što su oni izgubili bitku. Naš zadatak je bio da ih branimo od Srba, a oni su nas napadali. Ubili su jednog našeg vojnika, a nekoliko ranili!
Stradanje veterana iz Srebrenice
– Kada smo se vratili kućama, holandski mediji su se utrkivali ko će više da nas oblati, uz konstataciju da smo baš mi odgovorni za događaje u Srebrenici – govori Van Hes.
– Napala nas je Vlada, sve druge državne institucije. Mnogi pripadnici bataljona, najmanje 100, tada su totalno – pukli! Poludeli su. Nekoliko njih se ubilo! Nismo dobili nikakvu moralnu podršku, satisfakciju za boravak među muslimanima. Većina vojnika je zbog psihičkih problema trajno nesposobna za rad. Uzgred, više od 90 odsto njih nije završilo nikakvu školu pre odlaska u Bosnu.
Veterani iz Srebrenice su tužili svoju državu, tražeći i satisfakciju i novčanu pomoć. Međutim, i dalje trpe ponižavanja. Marko kaže da i devojke odbijaju da budu sa vojnicima koji su boravili u Srebrenici. Smatraju da „nisu uspeli“.
Karemans: Muslimani su popalili 200 srpskih sela!
Na pitanje zagrebačkih novinara da objasni svoje gledište o navodnom etničkom čišćenju u Srebrenici, pukovnik holandski mini je odgovorio da su muslimani popalili 200 srpskih sela oko Srebrenice i pobili stanovništvo koje je u njima živelo.
Ova njegova izjava „šokantno“ je delovala na strane novinare koji su spremni došli da napadnu Karemansa.
Izvor: Iskra i vidovdan.org
srbi su pocinili genocid u srebrenici
@davorkomljhenovic kako ti koji nikada nisi bio u Srebrenici mozes da o tome znas to bolje od onih koji su tada bili u Srebrenici i koji pisu i kazu da
SRBI NISU POCINILI GENOCID U SREBRENICI
ZAPADNOEVROPSKI I AMERIČKI IMPERIJALISTI-TRIJALISTI I NJIHOVE ZAVERENIČKE IGRE OKO SREBRENICE
Pre nego što pređemo na izvesne citate, najpre bismo se osvrnili na razularene zapadno-evropske i američke trijalističke, imperijalističke, idolatriske, okultne, templarske, ezoteriske i ritualističke strukture koje su instalirali u svetu i kod nas i na njihov imperijalistički program o tzv. „korporativnom građaninu“ i buržoasko- multikorporativnoj Svetskoj federalnoj vladi, koja je formirana 1935. godine, čije sedište se nalazi u Njujorku, u Sjedinjenim Američkim Državama, koje danas liče na bivši Hitlerov multikorporativni Rajh i na preslikanu fabijansko-bundističko-boljševičku Sovjetsku Uniju (Vidi: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre/eglise, Paris, France, 1967, c. 137; Gerry Spence, From freedom to slavery – A urgent wake-up call for all Americans about the growing attack on our freedom, New York, 1995; Murray Dobbin, The myth of the good corporate citizen – Democracy under the rule of big business, Toronto, 1998; John Robison, Proofs of a conspiracy, Published by Western Islands/Boston-Los Angeles, 1967; George Tahtaras, American military empire, New York, 1971; Gerard B. Winrod, Adam Weishaupt a human devil, Mataire, La, USA, 1985).
Za nas Srbe, posebno je interesantna rasprava akademika Dragoljuba Živojinovića, koja je objavljena pod naslovom „Duga istorija razbijanja Rusije i Srbije“, gde između ostalog stoji:
„Iluminati su bili većina svetskih vladara, a danas u Americi sve važnije pozicije u državama SAD drže oni. Navešćemo vam samo jedan primer monstruoznosti američkog predsednika Buša Starijeg, iluminata, koji je naredio da se 150.000 iračkih vojnika koji su se pod belom zastavom povlačili iz Kuvajta pobije američkom avijacijom. Da le ste nekada čuli za taj zločin? Nikada, jer je to strogo čuvana tajna koju nijedne novine na svetu nisu smele da objave! Da čovek ne poveruje kakvo monstruozno delo. Ali zato Srbe krive za zločin Srebrenice koji je namontiran, pre svega broj žrtava i način na koji su zarobljenici pobijeni. Ne želimo da pravdamo svoj narod, zločin je ubiti i jednog zarobljenika, ali su aršini različiti. Neka oni koji znaju istinu o Srebrenici ostave pisani trag, napišu knjigu, neka ostane trag o velikoj prevari koju je Zapad smislio.
Za nekog postoji Haški sud, a za nekog nagrada luksuznog života, moć, uticaj i „uvažavanje“ svetske ličnosti (ovde mislimo na Buša Starijeg…“ (Vidi: Akademik Dragoljub Živojinović, Duga istorija razbijanja Rusije i Srbije, u: Radomir Smiljanić – Momir Krsmanović, Ubijanje Srbije…, Beograd, 2014, str. 343).
U beogradskom listu „Novosti“ objavljeni su u aprilu 1993. godine izvesni novinski članci pod naslovima „Američko-islamska koalicija pokušava da spreči poraz muslimana na Drini“ i „Podrinje i ratna psihoza u režiji islama – Svetske igre oko Srebrenice“. U članku koji je objavljen pod naslovom „U Srebrenici je počinjen jedan od najsvirepijih genocida nad Srbima – Umoreno 1200 pravoslavaca“ , između ostalog, stoji:
„Kompletna dokumentacija sa neoborivim dokazima o akterima genocida u kojem je umoreno više od 1.200 Srba.
SVETSKA MEDIJSKA kampanja i smišljena propaganda o napaćenom muslimanskom narodu u Srebrenici, kojom su Srbi satanizovani i ocrnjeni do razmera najvećeg svetskog koljača, napravljena je kako bi se, pored ostalog, sakrila istina i da su muslimani poubijali više od 1200 nedužnih srpskih žena, dece i staraca i da je ovaj grad etnički očišćen od Srba.
Dokumentacija koju je sakupio Milivoje Ivanišević Bata, naučni istraživač Zavoda za kulturu Srbije, predočava dokaze o ovom monstrouoznom zločinu i objašnjava zašto svetski moćnici ne mogu da prihvate istinu o Srebrenici.
Poštujući zakone i norme međunarodne zajednice i institucija u dokazivanju nasilja i zločina nad civilnim stanovništvom, ovaj istraživač nudi neoborive dokaze o muslimanskim zločinima nad srpskim narodom, spiskove počinilaca, dokaze o načinima mučenja, ubijanja, klanja, masakriranja, pljačke, paljenja i uništavanja srpske imovine i naselja.
U DELU dokumentacije o ratnim zločincima, gde su vinovnici razvrstani u tri kategorije argumentovano je da su antisrpsku kampanju i zločine organizovali, podsticali ili izvršavali pripadnici Stranke demokratske akcije koji su i najveći uzročnici tragedije srpskog naroda na ovim prostorima.
Pod neposrednom komanedom muslimanskih lidera ili uz njihovo učešće mudžahedini su počinili monstruozne zločine nad više od 1200 srpskih žena, dece i staraca. Od tog zastrašujućeg broja žrtava do sada je utvrđen identitet 684 osobe sa područja Srebrenice.
Zbog zahteva međunarodnih organizacija u materijalima su klasifikovani zločinci, međutim, tu treba podrazumevati dosta prelaznih slučajeva, odnosno da pojedini zlikovci po svojim zločinima pripadaju u dve ili tri klasifikovane grupe. Takođe rddosled imena ne podrazumeva automatski i stepen njihove odgovornosti pošto to nije prioritet ovog materijala, niti je spisak zločinaca definitivan.
Zahvaljujući predusretljivosti Milivoja Ivaniševića, Novosti su u prilici da prve objave spiskove muslimanskih zlikovaca iz Srebrenice i pre nego što ova dokumentacija bude dostavljena Un i međinarodnim organizacijama.
GENOCID nad srpskim narodom organizovali su: Mirsad Kavazbašić …“ (Vidi: U Srebrenici je počinjen jedan od najsvirepijih genocida nad Srbima – Umoreno 1200 pravoslavaca, „NOVOSTI“, Beograd-Frankfurt, 19. april 1993).
Imajući na umu da se islamski imperijalisti nisu moglu pomiriti turskim porazom u Balkanskom ratu 1912. godine, zato su se pripremili za „sveti rat“ protiv Srba, Grka i Bugara – “In 1912 there was a surge of pan-Islamic sentiment among Indian Muslims aroused by the defeat of Turkey in the Balkans wars and the loss of Libya: there was some talk of jihad…
In 1912 the Indonesians were greatly exercised by Turkey’s losses in the Balkan wars and the Italian invasion of Libya. That solidarity of sentiment still remains and is still quite lively…” ( Vidi: G. H. Jansen, Militant Islam, London, England, 1979, str. 100, 131-132).
Da bi se to postiglo, razulareni muslimani su čekali kao i svi ostali zapadno-evropski i američki predatori-trijalisti pogodan momenat, da pod okriljem okupatora NATO pakta krenu u „sveti rat“ protv Srba u Jugoslaviji. Posebno su bili angažovani u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv srbskog naroda belosvetski muslimanski-teroristi mudžahedini i zapadno-evropski i američki vidljivi i “nevidljivi komandosi i snajperisti“ prema svedočenju izvesnih publicista, od kojih bismo pomenuli Pitera Bergena (Vidi: Peter L. Bergen, Holy war Inc., – Inside the secret world of Osama bin Laden, New York, 2001 – Piter Bergen, Sveti rat, tajni i unutrašnji svet Osame bin Ladena). Zato bismo na ovom mestu postavili pitanje: kakva je bila uloga mudžahedinskih, zapadno-evropskih i amaričkih vidljivih i „nevidljivih“ komandosa – terorista u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini i srebreničkom zločinu, kada su bez Suda i na misteriozan način streljani zarobljeni vojnici neprijateljskih oružanih formacija, koji su pod okriljem zavojevačkog i svemoćnog NATO-o pakta i korporativne, okultne, idolatriske i trijalističke organizacije tzv. Ujedinjenih nacija počinili strašne zločine nad srbskim civilnim stanovništvom u Bosni i Hercegovini?
Zarobljeni mudžahedini u Srebrenici nisu smeli biti streljani bez suda, ali još manje su smeli očekivati spas od anti-srbskog establišmenta zapadno-evropskih i američkih imperijalista i njihovih satelita udruženih u zločinačkom poduhvatu u okupatorskoj alijansi NATO pakta protiv srbskog naroda, koji traje i danas.
Takođe, imajući na umu, između ostalih i NATO- novinara, imperijalisu Ed-a Vuliemi-a, koji je otkrio izvesne likvidacije srpskih rodoljuba u kojima su učestvovali izvesni komandosi SAS-vih terorističkih formacija u Bosni i Hercegovini, koji su samo u jednoj akciji, između ostalih, likvidirali 15 Srba, koji su bili na straži kod Goražda 1994. godine – “… An SAS officer tells the Guardian how one unit was stranded in the Gorazde enclave in April 1994, and stopped by Serbian patrol. The patrol of 15 Serbs was wiped out within a minute of shooting by the SAS…” (Vidi: Ed Vulliamy, Britain’s war in Bosnia, The Guardian, April 2, 1996; SRNA – London, April 2, 1996, UK’s secret war in Bosnia; Ed Vulliamy, season in hell- understanding Bosnia’s war, New York, 1994; Cameron Spence, All necessary measures – After two years of atrocities, a unit from 22 SAS secretly flies into the former Yugoslavia, London, England, 1999 – Kemron Spens, Sve neophodne mere – posle dve godine zverstava, 22 SAS- va jedinica tajno je odletela u bivšu Jugoslaviju).
Narodna mudrost je neprikosnovena – niko tako krupno kao Turčin ne laže