Хоће ли и кад Хрвати више да оптуже Мила: Причају о Морињу и ратним злочинима са Дубровника али њега не помињу!

Црна Гора је недавно донијела одлуку да поклони Дом културе „Јосип Марковић“ хрватској мањинској заједници у Тивту, што је од стране обје стране оцијењено као „цивилизацијски искорак“ и доказ пријатељских односа. Лијепо, сложиће се многи, али нешто у тој „пријатељској идили“ озбиљно боде очи – док се Хрватска у више наврата позива на ратне злочине, логор Морињ, дубровачко ратиште, признање и одштету за логораше, ниједном ријечју се не помиње Мило Ђукановић, човјек који је тада био дио власти!

Министар спољних послова Хрватске, Гордан Грлић Радман, отворено је говорио о потреби за признањем, суочавањем са прошлошћу, те подсјетио на логор Морињ као злогласни центар у којем су држани хрватски цивили и војници. Спомиње се и цифра од 17 милиона евра за обештећење логораша, али се ниједном не поставља питање – ко је одговоран? Ко је тада командовао, владао, одлучивао?

Да подсјетимо: Мило Ђукановић, дугогодишњи премијер, предсједник и фактички владар Црне Горе, био је дио власти и током ратних деведесетих, укључујући и период Мориња. Хрватска инсистира на правди, али – зар правда не значи и имена одговорних?
Док хрватска страна шаље поруке помирења и истиче да „није важан новац, већ признање“, нико не поставља питање да ли ће се неко из тадашње власти наћи пред судом? Или можда Хрватска, као држава ЕУ и заштитница људских права, планира да затражи одговорност? Хоће ли Мило Ђукановић, као политички актер из тог времена, бити позван на одговорност – или су неки људи заштићени по дефиницији?

Занимљиво је да се у истом говору Радман залаже за промјену имена базена у Котору јер „подсјећа на трауматично раздобље“, а логор Морињ се третира кроз дипломатске флоскуле. Чак се помиње и повратак брода „Јадран“, али нигдје – ни од Ибрахимовића, ни од Радмана – нема помена о политичким наредбодавцима и актерима тадашњих злочина. Зашто?