Хитлер и Тито ишли у исти разред у Бечу?

Мирослав Тодоровић, аутор „Хохштаплера“, најконтроверзније књиге о Титу открива: Ово је прича поднареднику аустроугарске царевине Јосипу Брозу који је ратујуће у саставу злогласне 42 Вражје дивизије добио медаљу за храброст набијајући на бајонет прекодринску српску децу.

Јосип Броз Тито – велики син југословенских народа и народности који се волео више од мајке и оца или највећи “Хохштаплер” у историји ових простора? По свему судећи ово је било и остаће једна од највећих европских енигми 20. века, када је у питању званична историја. Ону незваничну пробали су да открију и “открију” многи, а међу њима је и познати српски адвокат Мирослав Тодоровић, аутор “Хохштаплера”, контроверзне књиге која открива готово невероватне ствари о томе да је лажни Тито владао Југославијом, да је прави ишао у разред са Хитлером, да је клао српску нејач и касније погинуо у Русији, а да су потом лажног Јосипа Амроза чували масони, бољшевици и Ватикан. Тодоровић открива и како је погинуо прави Броз, где је убијена Титова жена Даворјанка, шта се налазило у чувеној “црној торби” од које се Тито којег ми знамо није одвајао.

Овај Крушевљанин објавио је још пре више од 10 година књигу о којој се дуго ћутало. Тодоровић у интервјуу открива неке, за многе невероватне податке и информације које до скора »нисмо смели« да знамо.

– Сматрао сам да је морална и људска обавеза да обрадим личност човека који нам је променио суштину! Бит! Генетику нам је изменио! Од једног поштеног, питомог народа, направио је људе које данас мало ко цени у свету. Ова књига се потпуно разликује од свих осталих које су се досад појавиле о Титу?

Да ли је до сада уопште објављена нека иоле аутентична Титова биографија?

– Ово је сиже свега што је до сада о Титу објављену са много, много, детаља које нико није објавио и које 99 одсто људи не зна. Обрађујем период од његовог првог додира са овом земљом. То је било у августу 1914. године када је умарширао преко Дрине са “42. Вражјом дивизијом”. Тада је овековечен на оној чувеној фотографији када лежи у рову и пуца на српску нејач. После се хвалио како је имао фантастичне успехе као официр Аустроугарске који је продро дубоко у позадину непријатеља.

Ви пишете да је рођен у Бечу, да се школовао на академији у Печују заједно са Хитлером. Колико су озбиљни и веродостојни ти подаци?

– Ти подаци су врло темељни и они су проверавани са више страна. Проверавани су у архивима, документацијама и преко живе речи. Имао сам прилике да разговарам и са многим Титовим савременицима. Када је Тито имао 40-ак година, млади француски левичари имали су око 20. Неки од њих су ми сведочили о његовом погубном деловању. Тито није рођен у Кумровцу, ја то тврдим и аргументима доказујем да је рођен у Бечу. Мајка му је била Марија из села Потсреде иза реке Сутле. То је гранични појас између Хрватске и Словеније. Она је родила ванбрачно дете у Бечу радећи код извесног Самуела Мајера, пољског Јевреја и успешног индустријалца. Први је серијски производио протетику за људска тела. Марија је повремено долазила да ради код тог човека, а то је и Тито говорио више пута, нарочито кад би попио мало више вискија. Говорио је да му је, формални отац Фрањо био тром, склон алкохолу и небрижан за децу, па је мајка често морала да иде у Беч да ради. Марија је физички била доста привлачна жена, а из те љубави родио се и он. То дете је добило име Јосип Амброз и Марија га није однела у Кумровец, него код свог оца Мартина у Потсреду. Чувао га је деда, а кад је одрастао мајка га је одвела у Беч где се образовао у приватним школама. Учио је музику и био је изванредан интерпретатор Вердија и Шопена. Они који су га слушали нису могли да верују да није завршио највеће музичке конзерваторијуме у Европи. Говорио је одлично десетак светских језика, што је просто немогуће за једно сељаче из Кумровца. Он је стекао многе буржоаске навике. Он је био билијар мајстор, изванредан јахач, и радио је све оно што није било доступно чак ни многим високообразовним људима тога доба. Био је сама елита!

Када креће у комунистичке авантуре?

– Његов успон је везан за Печујски диверзантско-обавештајни центар који је формирао сам цар Фрањо Јосиф. Тамо су се припремали најинтелигентнији и најлуциднији момци. Тај чувени центар је одгајио једнога Хитлера, Јосипа Амброза, Фридриха Мирослава Крлежу и Јосипа Броза из Кумровца, Титовог полубрата.

Да ли су се Хитлер и Тито виђали у тој школи?

– Били су у истом одељењу! Не могу да кажем да су седели у истој клупи, али били су у истом одељењу. На тој академији затиче их први светски рат. Све их регрутују у Бечу. Будући маршал је распоређен за подручје Загреб – Вараждин у формацији 42 вражје бригаде, 10-те сатније. Оба брата Броз су у августу 1914. стигла на српски фронт, у новембру су послати на руски фронт. Хитлер није могао да издржи све то, док је Тито, како је сам касније говорио правио велике подвиге у позадини. Ти подвизи, то је било убијање и стравично иживљавање над српском децом и нејачи. Завредио је сребрну медаљу за храброст.

На Кавказу у месту Окно славили су Ускрс када је наишло племе Черкеза које је опколило 42 вражју и ту долази до кључног тренутка. Тада долази до фалсификата читаве светске историје. Наиме, један о Черкеза је копљем кренуо на Јосипа Амброза, али пошто је он био врло вешт мачевалац успео је да нападача пробурази копљем. Док је гледао како колута очима и умире, није приметио другог Черкеза који је успео да га рани копљем. Ту је ипак погинуо прави Јосип Броз, а рањени Јосип Амброз тада узима његово име и идентитет. Наредних 11 месеци се наводно опорављао у манастиру Стрижек, а потом се прикључио неким другим јединицама. У Русији је био логораш, али је у логорима био шеф, и поштовали су га чак и управници. У једном логору је упознао и Пелагију која је имала 14 година, остала је у другом стању, и повео ју је са собом ка Петерсбургу где се револуција већ осећала у ваздуху.

Касније кад је требало да буде примљен у Коминтерну он је своју венчаницу са Пелагијом фалсификовао као документ којим је примљен у КП СССР-а. На путу од Лењинграда до Марибора имао је силне проблеме, и на крају је ухапшен. Занимљиво је да на повратку не иде у своје село Кумровец, него у Свето Тројство код Бјеловара. Тамо води жену која је била пред порођајем и тамо остаје четири године. Он тамо није смео да оде јер никог није познавао, а људи су знали ко је Јосип Броз. Као што су касније сви његови рођаци и рекли – Није то онај наш Броз!

Зашто се Тито никада није одвајао од своје фамозне црне ташне?

– Управо је и то доказ да је заиста дошло до замене личности. Кажу да ју је однео Доланц из Клиничког центра. Али многи људи су говорили, ето и тај доктор Матутиновић је рекао да је у ташни био списак војника који су погинули на Руском фронту, и да је на списку било и име Јосипа Броза.

Ко је убио Даворјанку Пауновић?

То је исто велика тајна и велика сумња да ли је заиста умрла од туберкулозе. Њена смрт се поклапа са уласком Јованке у Бели Двор. Никада нису стигли документи из неког словеначког лечилишта, где је лежала и где је умрла. Истовремено вест о њеној смрти је објављена три дана после сахране. Сахрањена је тајно на Двору, а после три дана Тито је јавио Ђиласу да је умрла.

Зашто је сахрањена на Двору?

– Па да не би неко дошао до њених посмртних остатака и сазнао прави узрок смрти. Убијена је оружјем и то је апсолутно тачно! Од њих две једна је морала да оде.

Зашто се Ваша књига зове “Хохштаплер”?

– Та реч је немачког порекла а неко приближно значење би било – нитков! То значи: безобразан, лажљив, крадљивац, преварант. А тако су га звали и његови партијски другови у Француској. Био сам тамо неколико месеци и срео људе који су га много добро познавали. Млади француску левичари су се згражавали над монструзним убиствима које је Тито почино у Француској почетком четрдесетих. Најтрагичније је било убиство Живојина Павловића, званог Ждребе, једног од највећих интелектуалца тога доба који је имао своју издавачку кућу у Паризу, и свој лист Хоризонт. Он је морао од Броза да побегне у Србију. Али је овај послао Петра Стамболића, Ицу Личанића и Крцуна, ухватили су га, мучили, масакрирали и на крају су га живог одрали.

Ко је стајао иза Тита?

– Званично бољшевици, али постоји вероватноћа да је и Ватикан био његов заштитник. Потпуно је извесно и да је био масон. Његова централа, ложа је била у Женеви. Имао је врло високо место и по рангу је био на нивоу енглеске краљице Елизабете.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: