Химзо Половина изоставио целу строфу из песме “У лијепом старом граду Вишеграду” о Недовићевом повратку у Србију
1 min read
Фото: Слика екрана
Комплетни аутор песме “У лијепом старом граду Вишеграду” је Крагујевчанин, Драгиша Недовић, један од наших најплоднијих текстописаца и композитора у периоду између 1932. и 1966. године.
Боравећи дуже у Босни, Драгиша је своје песме писао у духу народних песама насталих на територији БиХ. Поред горе споменуте песме, у том периоду настале су и друге његове познате песме: “Прођох Босном кроз градове”, “Из Босне се једна песма чује”, “Босанске ме песме занијеше” итд.
Песму “У лијепом старом граду Вишеграду” први је снимио Химзо Половина, а касније и други познати и мање познати певачи углавном из Босне. Многи не знају да је песма оскрнављена, да није снимљена у оригиналу. Из тог разлога, Драгиша Недовић се обратио са молбом свим извођачима да његове текстове и мелодију не мењају како тиме не би изгубиле на вредности. “С тога молим певаче и музичаре да се придржавају оригинала као што је и циљ ове моје збирке.” Такође, треба навести и податак да већина Драгишиних песама има биографски карактер.
Када је реч о песми “У лијепом старом граду Вишеграду” ишло се и даље од тога. Не само да је изостављена цела трећа строфа у којој Драгиша пева о свом повратку у Србију, тј. родном граду већ је и Драгишино име као аутора изостало на првој плочи коју је Химзо Половина снимио. У другој строфи уместо девојке Кике, Химзо пева “цура”. Песма је најпре носила назив “Јутрос рано слушам” и писана је на екавици али и ту је Химзо без пардона прекрајао по своме. То је уосталом чинио и са песмама Алексе Шантића.
“Јутрос рано слушам славуји певају,
на Бикавцу брду града Вишеграда.
Устај Кико мала, ружо процветала,
већ је целу Дрину зора обасјала.
Устај, испрати ме, морам да путујем
у Србију идем своме родног граду.
За тобом ћу Кико много да тугујем —
зашто сам те саму оставио младу.”
Ова песма је дуго година била једна од најпопуларнијих на простору бивше Југославије али се деценијама име аутора једноставно није помињало. Чак ни да је ауторска. Временом, песма је добила статус “народна”. Стиче се утисак да је Химзо све ово радио са одређеном намером, не само да би се стекао утисак да је песма “народна” већ и да је настала међу муслиманским живљем у Босни. С тога не треба да нас чуди да се ова Драгишина песма још увек редовно појављује на омотима ЦД-а као такозвана “севдалинка”.
Шта је тек доктор Химзо урадио Шантићу…
bratstvo Nedovići su iz sela Prijelozi – opština Bijelo Polje – moguće je da je Dragiša rođen u Kragujevcu, ali nije u redu da ga prisvaja bilo ko….. pa ni bratska Srbija..
Kako to da autorstvo i pravo na izvodjenje nije zakonom zasticeno?
SRBI KOJI RATOVALI S BECOM I STAMBOLOM OD 1850 DO 1880 NAZIVALI SE USTASAMA JER USTALI PROTIV VLASTI. DAKLE IZDAJA PREVARA LAZ KARAKTERISTIKA … TVORAC CESTO KROZ STVORENJA PROJAVLJUJE LEPOTU STVARALASTVA AL HIMZO I IDEOLOZI NJEGOVI OCIGLEDNO MISLE DA TVORAC NIJE ZNAO KOG CE NADAHNUT VEC UPORNO PROTIVE SE . ZASTO LAZU KRIJU VARAJU KADA SVI ZNAJU NEK KAZU ISTINU JER BIT CE MILIJI TVORCU A SEJTANU NJIHOV CE BIT TEZE.