Хијена и светац
1 min read
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Постоје фотографије које не треба тумачити. Не треба им ни наслов, ни легенда, ни контекст. Довољна је тишина која из њих извире и траје. Такав је и овај призор — ухваћен објективом покојног фоторепортера Животе Ћирића, човека који је умео једним кадром,без речи, немо, да исприча истину. Таква је фотографија коју можемо назвати “Хијена и светац”. Овде је вично око Животино мајсторски ухватило сву суштину драме, трагедије и неизвесности али и задовољство предатора у чијим се кавезима копрца плен. Фотографија са теолошко философског аспекта у првом реду наглашава бахатост силе и божанску смерност жртве.
“Можеш ш’а хоћеш али не колико хоћеш”.
Фотографија је настала у Пећкој патријаршији, пре четврт века негде у пролеће 2000. године, непуну годину дана од НАТО бомбардовања и окупације Косова и Метохије. Ова фотографија је више од документа. Она је оптужница. И сведочанство. И апокалиптична икона једног народа који се, као и толико пута у историји, нашао сам пред силама мрака.
С леве стране кадра, са чашом воде у руци, лицем задовољства и језиком који облизује не видевши ништа осим себе, седи др Бернар Кушнер, високи представник УН-а — човек чији је мандат означен егзодусом. Док је његова канцеларија блистала од реторике о људским правима, на Косову и Метохији догодио се највећи егзодус Срба после Другог светског рата. Убијани су старци и деца, монаси и цивили, спаљиване куће, минирани храмови и гробља. А он — са осмехом и пићем у руци.
С десне стране, погнуте главе, ослоњен на руку, седи Његова светост, блаженопочивши патријарх Павле. Са лицем које више не тражи одговоре. Његов поглед није туп, већ вечан. Као да гледа кроз Кушнера, кроз зидове, кроз овај свет. Као да већ тада, у тој соби обложеној тихом патњом, разговара са душама несталих. Са Богом, а не са људима. Знао је — неке ствари више нема коме рећи.
Није хтео да му приговори. Није га прекорио. Само је ћутао. А то ћутање било је громко. И јаче од сваке оптужбе. Зато ова фотографија вришти — а не производи ни звук.
Сисај Петре што би рекао Царевић.
Аууу опасно добро написано . Нажалост, толико описа ријечи које режу дробе камен а не људско срце су недовољне за опис хукаре са исуканим језиком . А за светионик Српства који је темељ вјере и наде новог доба се не усуђујем ништа рећи него ,,капа доље у вјек и вјекова ,, СВ Павле један једини засад …..