Хероји и хероини

Пише: Горан Даниловић

Премијер Душко Марковић, скоро истовремено са атаком ДПС-а на Православну Цркву, „једва чујно“ проговорио је о помирењу „православаца у Црној Гори“! Ишчиљело је то са литијама и затрпано је потом „корона-вирусом“!

Било је неискрено па га је лако удавила прагматичност властите Партије. Претходно је, скоро годину прије, понудио у Скупштини да се Црна Гора врати моделу из 2016. – мислио је на Владу изборног повјерења. Ђукановић је само дан-два касније објаснио јавности, али и премијеру Марковићу, шта је, заправо, он, Марковић, желио да каже.

Ономад је премијер, опет, понудио опозицији да повећамо зараде здравственим радницима али под условом да скупа нађемо новац? Предложио је да се смање давања политичким партијама! Поново је услиједио тајац – његова ДПС је оћутала иницијативу.

Испоставља се да премијер једно ради, друго мисли, треће каже, а четврто може.

Када би то било спасоносно Странка којој припадам подржала би да се до краја године политичким субјектима потпуно укине финансирање, изузев минималних доходака за запослене, да се укину средства за предизборне кампање, па би се тако заиста накупио пристојан новац.

Само ДПС, за локално и државно финансирање добија годишње милионске износе – има се, може се. Посебним законом могли бисмо забранити донације приватних и правних лица, суспендовати и половину давања за јавни РТВ сервис јер се и тако ради о партијској телевизији, а изборну кампању која нам претходи организовати без великих скупова и скупих кампања, само уз равноправно представљање програма на медијима – на државној тв, која би коначно оправдала то што наводно припада подједанко свима.

Ако смо доказали да се може учити од куће, може се, ваљда и политика, односно, изборна кампања водити од исте? Ништа од тога се, међутим, неће догодити јер се ради о популистичкој понуди и демагогији, управо, о бљутавој кампањи и најјефтинијем удварању доминантном слоју бирача.

Потреба да се сви здравствени радници преко ноћи издигну на ниво божанства такође је недопустиво играње људским страховима у политичке сврхе. Има нечега „хијенског“ у потреби да се, с времена на вријеме, светачком посвећеношћу прошета преко лешева уз очекивање медаља и синекура за ту подмуклу „храброст“.

Из прве руке знам, а и лако је видјети, да ни сви здравствени радници нису били на првој линији фронта, те да су поједине медицинске сестре биле изложеније него многи начелници одјељења. Тако је у ратовима, тако је у миру, тако је и током епидемија. Болнички ходници су нам, Богу хвала, данима били сабласно пусти, с празним чекаоницама и амбулантама као никада од Титовог времена на овамо. Нисмо оздравили преко ноћи него смо се „лијечили дома“. Неки хирурзи и дијагностичари одморили су први пут у животу.

Без медијске пажње претходно су многи љекари заиста били свакодневно хероји, а да то нико није видио нити је било корисно да се види. Један сат компликоване операције нашем хирургу плаћен је, вјеровали или не, 4,5 евра. За тај новац из дана у дан многи су држали људске животе у рукама, ћутали, и у тишинама остајали без икакве пажње. Истовремено, један њихов млади колега, ДПС кадар, за четири године, радећи у судско-медицинским поступцима, зарадио је 393.000 еура, приде своју мјесечну плату и преко свега усавршавање у обећаној Америци.

То је суштина нашег здравственог система и зато су нам се многи љекари „разбјежали“ широм Европе, по крузерима и љетовалиштима радећи, након деценија школовања, скоро на црно за пристојан живот.

Чим ово мине „хероји“ и „хероине“ биће заборављени, као што су их заборављали и прије, у то не треба сумњати, а идоли многима који су „учили дома“ поново ће бити „хероини“ и „кокаини“ који су и током пандемије развијали свој бизнис.

И ко год се буде одважио да говори о „прекоокеанским морнарима“ који брукају наше праве морнаре и државу биће непријатељ Црне Горе који издајнички-љубоморно зијева да прождере нашу „вјечну демократију“!

Завршимо ову причу без савјета и поуке. Завршимо је хронологијом која је неумољива и сликовита. Можда у њој леже сви наши одговори, намјере да се измиримо, понуде за компромис и одговори на понуде.

Од априла 2019. године у пет акција, за које знамо, заплијењено је преко 26 тона кокаина, а ухапшено је више од двадесет „црногорских помораца“.

У фебруару 2019, на броду Аресса, у водама Венецуеле, заплијењено је 5,7 тона кокаина и ухапшено 9. „црногорских помораца“.

У априлу 2019. на школском броду Јадран, у луци Тиват, заплијењено је 56 килограма кокаина и ухапшен један припадник Војске ЦГ – члан посаде.

У јуну 2019 , на броду МСЦ Гаyане, у луци Филаделфија, заплијењено је 20. тона кокаина и ухапшена четири „црногорска поморца“.

У јулу 2019, на броду у Чилеу, заплијењено је 100 килограма кокаина и ухапшено пет „црногорских помораца“.

У мају 2020, на броду Будва, под званичном заставом Црне Горе, у луци Хамбург, заплијењено је 500. килограма кокаина и ухапшен за сада, један „црногорски поморац“.

Присјетимо се и августа 2018. године;
На броду Ремус, у италијанским водама, заплијењено је 20 тона хашиша и ухапшено једанаест „црногорских помораца“.

Ако се узму подаци UNODC (United Nations Office on Drugs and Crime) из 2017., о просјечној цијени грама кокаина, 76 еура на уличној продаји у Западној Европи, долазимо до цифре од скоро двије милијарде еура (1,97 миилијарди еура) за 26 тона кокаина.

Срећни нам минули и предстојећи празници!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: