Херцегновска Књижара Со на изложби 225 година српског књижарства
1 min read
Каталог изложбе „225 година српског књижарства“ нашао се у Књижари Со одмах по отварању, а штампан је у тиражу од свега 40 примјерака, што га чини вреднијим за колекционаре
Пише: Здравко Шакотић
У недјељу 15. јануара 2017. г. окончала се изложба “225 година српског књижарства” која се у организацији новосадске Мале велике књиге, и Радмила Мулића, доајена српског књижарства, одвијала од 31. децембра прошле године у Друштву књижевника Војводине.
Куриозитетно, једина књижара из Црне Горе присутна на изложби била је херцегновска Књижара Со.
Необичан назив Књижаре Со потиче отуд што је Херцег Нови основан 1382. управо због трговине сољу, а “добром књигом ми увијек осолимо нашу памет” – каже Никола Маловић, ПР чувене књижаре.
Књижара Со сматра се, по дозволи насљедника, обновитељем класичног градског књижарства и издаваштва, родоначелног Јова Секуловића (1879-1950), који је 3 године прије чувеног Геце Кона у Београду, давне 1898. г. покренуо књижарство у Херцег Новом.
Књижара Со дакле баштини традицију чак 119 година књижарства у граду, што значи да се Херцег Нови дичи једним од најстаријих књижарстава у региону.
Изложба “225 година српског књижарства” доказује да је први српски књижар био Емануил Јанковић, који је у Новом Саду отворио књижару давне 1790. На изложби је потом приказана хронологија свих релеватних књижара (Владимира Лежимирца у Новом Саду, Миливоја Каракашевића у Сомбору, Арсе Пајевића у Новом Саду, Геце Кона у Београду…), те мноштво старих фотографија, плаката, насловних страна, печата, портрета (укључуући и Новљанина Јова Секуловића са орденом Св. Саве и орденом Белог орла). Изложба показује како је српско књижарство све вријеме било неодвојиво од српског издаваштва, те да су читаоци и писци и даље двије стране истог новчића. Ти пишеш – ја читам, чуло се на изложби.