Хашки трибунали као комерцијални пројекат

Пише: Александар Мезјајев

Као што је познато, Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) је постао најскупља установа ОУН. Скупоћа тог пројекта постала је један од узрока доношења решења о затварању тог трибунала. Међутим, то питање је било решено на најнеочекиванији начин: био је створен нови трибунал – МРМКТ[1], који треба да настави делатност МТБЈ и МТР[2], али су оба трибунала наставила да постоје паралелно! Па зар то није суреалистичка ситуација? Ако томе додамо да паралелно постојање МТБЈ и МРМКТ траје већ шест година, онда ситуација већ постаје фантасмагорична. Како оквалификовати ситуацију ако узмете у обзир да МРМКТ има два представништва – у Хагу и Аруши (Танзанија), и да је прошле године за афричко одељење била саграђена нова зграда – онда нека читалац сам покуша да нађе неку пригоднију реч. Међутим, узрок те фантасмагорије је веома приземан. Новац.

Као што видимо, са финансијске тачке гледишта трошкови за ад хоц трибунале не само да се нису смањили, него су се и увећали. Уместо затварања МТБЈ и МТР појавили су се нови. Трибунал за Руанду који је 20 година радио у старом здању, је затворен, но, отворен је „настављач“ тог трибунала у новој згради! Не само у новој згради – него у новоизграђеној!

Шта у ствари представља тај, као што видимо веома комерцијални пројекат, назван „Хашки трибунали“?Формално, буџет трибунала формира ОУН, која сваке године разматра финансијске извештаје трибунала и сваке године их одобрава. Реалне контроле делатности трибунала нема. У крајњем случају, то се не види из тих финансијских докумената који се публикују у систему ОУН-а. Међутим, из дугачких финансијских извештаја могу се пројавити неки веома занимљиви детаљи…

Током 2015-2016. године, МТБЈ је финансиран у износу 47 милиона и 783 хиљаде америчких долара.[3]

Још је и донета одлука о „корекцији“ буџета МТБЈ за 2014/2015. годину. Извештај Финансијског комитета Генералне скупштине ОУН гласи: „Извршити корекцију суме у размери 201 054 800 УСА долара бруто (179 074 200 долара нето) … на суму у размери 9 947 400 долара бруто (11 876 900 долара нето), у резултату чега је општа сума износила 191 107 400 долара бруто (167 197 300 долара нето)».

Ко у ствари плаћа делатност МТБЈ? Све државе пропорционално. У том смислу и Србија. Па тако и Русија… Тужна чињеница. Но, то треба да се зна. Та одлука је донета од стране петог Комитета Генералне скупштине ОУН.[4] Као што видимо, Хашки трибунал је премашио за десет милиона долара додељену му буџетом своту, но све је то прошло уз просту констатацију да је извршена „корекција“. И то се догађа на фону „затварања“ МТБЈ. Затварања ради уштеде средстава.

Што се тиче Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, то се његови трошкови могу видети у одговарајућем Извештају Генералног секретара ОУН. Шта ви мислите, ко тамо највише троши? Секретар! Ако је 211 хиљада долара утрошено на судије, на тужиоце – 6,5 милиона, то је секретар МРМКТ потрошио 31 милион[5]. То за 2015. годину. А укупно за две године, секретар је потрошио више од 86 милиона! Добар буџет за секретара! МРМКТ је укупно добио 120 милиона долара САД. Није лоше за орган који је био створен ради уштеде средстава. Међутим, изгледа да је поново потребно потражити помоћ професионалног психијатра који би могао објаснити логику таквог деловања…

Из извештаја МРМКТ може се издвојити занимљив детаљ: новци који се налазе на рачуну трибунала, у ствари су у функцији привреде неке државе. Председник МРМКТ – Американац Т. Мерон, истина, не саопштава појединости. Све те новчане афере – овде подуже трају. Тај исти Мерон њима се бавио и у својству председника МТБЈ, па и не само он. Формално, то финансирање са стране, у извештају је названо „кредитним операцијама“. Још се то приказује као посебна брига о финансијама трибунала: „У складу са Руководећим принципима забрањено је улагати средства у хартије од вредности емитената чији је кредитни рејтинг испод препорученог нивоа, плус што се одређује и максимално дозвољени обим улагања у хартије од вредности појединих емитената. У моменту коришћења инвестиције ти захтеви ће бити поштовани“.

Као посебна заслуга руководства МРМКТ у Извештају се истиче то што се у својству кредитних рејтинга за основни пул, користи рејтинг који дефинишу крупне рејтинг агенције. Није тешко досетити се о чему се ради. Да су то све ти исти амерички «Стендард енд Пуерз», «Мудиз» и «Фитч». Трговци из Хашког трибунала на челу са Т. Мероном, саопштавају нам да је буџет МРМКТ искоришћен за куповину облигација, комерцијалних хартија од вредности и повратних уговора о реоткупу. И све то у складу са рејтинзима Мудиза…

А какве изузетне могућности за махинације пружају „промене курса“ валута! Само на тим променама показала се разлика од скоро два милиона долара! А при том нико не зна тачно како такве измене треба правилно рачунати. Ево, на пример, како то предлаже Генерални секретар ОУН: „Као што је указано у предложеном буџету Међународног резидуалног механизма предложени буџет се израчунава у складу са стандардном методологијом прорачунавања регуларног буџета… Заложени у буџет курс размене, који је утврђен у оквирима првобитних асигнација, био је заснован на форвардованом курсу за размену тих валута за које постоји активни форвардни курс за размену, пре свега се ради о евру. За танзанијски шилинг, због одсуства на тржишту операција са форвардованим курсем, користио се последњи операциони курс. У овом извештају, што се тиче периода 2016. године, практично се користио фактични курс размене за период од јануара до октобра 2016. године, а што се тиче 2017. године коришћен је ревидирани форвардни курс евра. За танзанијски шилинг примењује се у новембру и децембру 2016. године и 2017. години, последњи операцијски курс за октобар. Увећање потребе за двогодишњи период 2016-2017. године за 1 781 600 долара САД одражава се највише на смањењу курса долара према евру, делимично компнезирано растом курса САД долара према танзанијском шилингу“.[6] Објашњење је прилично лепо, зар не? А главни закључак је – на тај начин се могу објаснити било каква задужења и кредити…

Као што видимо, међународни кривични трибунали – педстављају пројекат не само и не толико „судски“, него и комерцијални. И он је почео добијати своје буџете не за једну годину, него одмах за две – такође, као што се јасно испоставља, не случајно. И не желе да затворе ни МТБЈ ни МРМКТ такође из финансијских разлога. Међутим, то питање још мора постати предмет детаљне истраге…

(ФСКСРБ)

[1] Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале

[2] Међународни трибунал за Руанду

[3] И још приде, у њему су се разматрала само два предметаа: предмет генерала Р. Младића и предмет Р. Караџиђа, а други предмет је био завршен на самом почетку 2016. године – то јест, судски процес је већ био завршен и судије су писале своју пресуду.

[4] Извештај Петог комитета Генералне скупштине ОУН «Финансирање Међународног трибунала за судско гоњење лица одговорних за озбиљно кршење међународног хуманитарног права, почињених на територији бивше Југославије од 1991. године од 23. децембра 2016. године //Документ ОУН: А/70/633.

[5] Финансијски извештај и провера делатности ресора Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале у години која се завршила 31. децембра 2015. године // Документ ОУН: А/71/5/Адд.15.

[6] Први извештај Генералног секретара ОУН о трошењу буџета Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале за двогодишњи период 2016–2017. године // Документ ОУН: А/71/579 од 22. новембра 2016. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: