Хашки трибунал или отровани суд
1 min read
Пише: Чедомир Антић
Хашки суд је последњи пут пресудио у садашњем облику. У извјесном, поетском смислу, ова пресуда заокружила је рад суда и морално га усмртила.
Основан с великим надама и намјерама, у једном свијету који се чинио заокружен и спреман за „крај историје“ постао је убрзо оно што су жељели најгори и најнеискренији међу његовим оснивачима: оруђе неколико западних сила с једнократном употребом.
Југословенске народе није помирио. Правду није донио. Оштећени се жале на чињеницу да је осуђено на стотине, а погинуло више од стотину хиљада људи. Хашка правда, уосталом, није донијела оно што су раније доносиле побједе у рату освету, плијен и уништење поражених. Ако је неко побиједио у југословенским грађанским ратовима, то су онда биле САД и савезници. Колико год неправедне према српском народу, вође САД не сањају дрво са сабљама умјесто лишћа, нити хоџу како пјева с Ајфеловог торња – снове многих, од бега Османа до Алије Изетбеговића.
Не привиђа им се ни земља „чиста као у Звонимирово вријеме“ нити пјевају „градишким месарима“. Не куну се у мирољубиве намјере у прошлости, а кличу некаквим нацистичким слугама које „Дрину воду прегазише и Србију попалише“.
Хашке судије требало је, очигледно је то данас, да успоставе некакву равнотежу, сличну размјери наоружања армија СР Југославије, Хрватске, муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске. Требало је времена, али су то и учинили. Ваљало је и да направе преседан с међународним суђењима шефовима „отпадничких држава“. Да ли су у Вашингтону данас задовољни? Можда би и били да се пред једним оваквим судом до данас нашао и Путин или макар ајатолах Хамнеи. Вријеме се промијенило. САД су изгубиле многе ратове, међу њима и неке у којима нису учествовале. Крај рада Хашког суда зато долази као двадесетогодишњица матуре некоме ко је кратко вријеме раније изгубио посао и пропио се… Као подсјећање на чињеницу да је могао поћи другачијим и бољим путем.
Хашке судије осудиле су шесторицу политичара и генерала босанских Хрвата на више од једног стољећа робије. За ове људе који су већ провели године у затвору, ова пресуда није могла значити много у смислу одслужења казне. Рецимо, генерал Слободан Праљак провео је у притвору тринаест година. Према правилима трибунала, могао је изаћи на слободу после двије трећине казне проведене у притворској једниници дакле већ током следеће године. Ипак, Праљак је после изрицања коначне пресуде рекао судијама да није злочинац и да одбацује њихову пресуду. Театрално, али смјело и с великом дозом достојанства и трагике у гесту, Праљак је потом подигао некакву посудицу и попио отров. Ускоро је умро.
Праљакова смрт засјенила је изречену пресуду. Као и сваки тешки, братоубилачки грађански рат, и овај има само жртве. Оне које су заборављене, па макар суд у служби империје чији злочинци у југословенским ратовима никада неће бити кажњени изрекао пресуду онима који су их убили или мрцварили. Али и једног генерала чији су војници убијали цивиле и мучили затворенике који су скапавали од батина, врућине и жедни пили сопствени урин… Праљака, који не жели ни слободу под жигом срама пресуде, па радије бира смрт.
Будуће генерације које ће се мрзјети и којима ће суд (који, што би рекао мостарски професор и хрватски националиста Нино Распудић, воде „исхлапјеле сподобе) бити само аргумент за мржњу и оправдање сваког могућег, можда и тежег осветничког злочина… Остаје и чињеница да после четврт вијека постојања овог суда нико није ништа научио. Србе су грдили што нису прихватили да два милиона њихових сународника постану мањина без права, оцрњени као најгори од оних чији су преци Хитлера звали „течо“, а Ћесара „бабо“.
Подржавали су, међутим, херметичну скупину алпских Словена која је била спремна да заустави кретање галаксије Млечни пут због стратешке морске пучине на Пиранском у којој кажу да обитавају велика јата риба. Хрватска је у ратовима захваљујући заштити САД, СР Њемачке и Свете столице побиједила.
Ентитет у БиХ није добила зашто што је Туђман желио цијелу Федерацију БиХ и добио је обећање да ће је интегрисати и конфедералним везама повезати. Изгубила је двије општине у Посавини да би добила половину Босанске Крајине. За злочине над Србима Хрвати практично нису осуђивани. Међутим, Хашки трибунал им је пресудом шесторки и посебно њеним дијелом према коме је хрватска влада на челу са Туђманом повела „заједнички злочиначки подухват ради стварања Велике Хрватске“, што у случају Србије није пресуђено, показао прије свега да нису били субјект већ објект у ратовима. Били су пион и треба да буду тога свјесни и срећни са свим оним што су добили.
Видимо, међутим, да нису срећни и да су њихове реакције оштре и радикалне. Само што су њихови аргументи помало буђави Срби их износе већ двије деценије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije riješio ni jedno pitanje , ni jedan problem među narodima. Mada je pitanje dali im je to iuopšte bio cilj
Sredstvo prisile i pritiska nad Srbima i narodom nasim.evo sada i nad Hrvatima.interesantan je datum 29 novembar dan Republike jugoslavije,slucajno izabran,sigurno nije.poruka „mi smo vas stvorili ,i mi vas mozemo unistiti kad pozelimo.poruka Hrvatima u Bih ,jednaka onoj kada su ih prisilili da se ujedine sa muslimanima protiv Srba.
treba bit samo uporan i istrajan,i Bi H kava je dans treba unistit i razdvoiti,pa neka svjetska kamrila radi na muslimanskom fundamentalizmu,prijed svega USA ,ali i Engleska i dijelom Fransuska.
Siriski rat ih je iz tog predjela protjerao a borave tamo od 1856 godine,sada se Turska Sirija i Iran predvodjenoi Rusijom pitaju u tom regionu,da li se mi mozemo oslobodti tih dusebriznoika ovdje kod nas,mozda i mozemo ,jedino nas manje ima a prostor je dosta skucen,medjutim ako bi htjeli mogli bi nesto slicno napravit,smetnja tom planu je Izetbegovic kojega treba politicki izbjegavti,bez obzira na njegove povike,slabo se vise cuje,tu drzavu ovakva kakva jeste je tesko odrzati,cak i Eu nije vise na tom stanovistu,jer muslimanski fundamentalizam kojega u Bosni itekako ima a i sire nije vise podrzavan ni od same Turske,iako ga josuvjek bar verbalno podrzavaju.
problemi sa kojima se Eu suocava su vidljivi ,iako niko zvanicno ne govri o promjeni granica,ali to stalno stoji u vazduhu,i trebalo bi da se muslimanski entitet u Bi H dobro promijeni pa da Bosna i hercegovina opstane kao neki vjestacki provizorijum od drzave.
Treba bit istrajan na politici ujedinjenja i pomirenja,cak i jedna Njemcka koja je do ovih izbora bila preko 70% ljevicarska sadase promijenila i postala 55% desnicarska,i kao stvari stooje tesko da ce se to ponov vratit na stanje pred ove izbore za skoro.
SFRJ ili kako kazu balkan je u rukama mafije i islamskih fundamentalista,kome to moze da ide u prilog,zabrinutos u Eu je jos oko zemalja nekadasnje Istocnog bloka,pojavljuju se novi igraci na tlu Eu Kina Rusija sjutra Tursk i Iran,a Evropa stri i stnovnistvo se smanuje.Njemackoj treba 300 000 ljudi zena da se uposle u sluzbe za stranje o ostarelom i bolesnom stnovnistvu,sve su to pokazatelji da je Eu dosta nemocna i placa ceh Mastriha iz 1992 goine kad su drzave Eu svoju vlast 80% prebacile na Brisel,koji je ne demokartaski nego zastupnik bogatih oligarha,koji kroje sudbinu ovog dijela svijeta,jednako ako i u USA.
Kako mogu pojedine clanice ili sve uopste da se suprostave jednoj takvoj birokratiji koja ima 80% vlasti u svojim rukama,ne mogu nikakao,sada su to na karju i Njemci ukapirali,ali sada je vec kasno.
U takvim uslovima ili u jednoj takvoj Eu nemamo sto traziti,ali mi ionako za skoro necemo tamo,jedino da se to malo bolje rasvijetli u glavam naroda politicarima je to jasno itekako,neki su zadovoljni drugi nijesu ,misle kada smo u Eu npredstanuce sve muke?
Za pocetak izbrisati granice izmedju Crne Gore i republike Srpske i Srbije,pa iza toga potepeno radit na ujedinjenu i uspostavljanu nove drzve,montengro je ionako mertav,jer svaki naredni izbori su samo kupovanje glasova i sminkanje mrca koji je odavno umro!