Хашки суд против Трампа
1 min read
ЦИА, илустрација
Од појединаца из оружаних снага и Централнообавештајне агенције (ЦИА) САД можда ће бити тражено да изађу пред стални Међународни кривични суд (МКС) под оптужбом за ратне злочине, следи из извештаја тог трибунала у Хагу. Реч је о случајевима мучења притвореника у „рату против тероризма”, пракси која је у међувремену делимично ограничена, али је победник на председничким изборима Доналд Трамп најавио да ће одобрити поновну употребу забрањених, најтежих техника – „побољшаних техника испитивања”, како их је ЦИА еуфемистички назвала.
Према налазима истражитеља МКС, чији је извештај пренела Ал Џазира, припадници америчке армије су одговорни за тортуру над 61 притвореником у Авганистану у периоду од првог маја 2003. до краја 2014. године. Оперативци ЦИА су између децембра 2002. и марта 2008. године мучењу и другим окрутностима и нападима на лично достојанство, укључив и силовање, подвргли 27 особа у Авганистану, као и у Пољској, Румунији и Литванији, на чије су територије стизали „ванредни трансфери” америчких заточеника с Блиског истока осумњичених за повезаност с терористима.
Истражитељи МКС-а најавили су да ће врло брзо одлучити да ли да затраже отварање „истраге пуног обима” у Авганистану, на основу које би могли подићи оптужнице за ратне злочине. Пентагон је одбио да то коментарише, док је Стејт департмент поручио да не верује како је истрага МКС-а „у складу с правилима или прикладна” и да амерички истражни систем „више него задовољава међународне стандарде”.
САД, наиме, нису чланица тог трибунала. Бил Клинтон је пред крај свог председничког мандата потписао Римски споразум, којим је он основан, али је његов наследник Џорџ Буш млађи опозвао ту одлуку, тврдећи да би она могла изложити Американце „политичком” и „неправедном” прогону.
Међутим, Авганистан јесте прихватио надлежност МКС-а. Пошто су овде посреди случајеви који су се догодили на његовој територији а нису и вероватно неће ни бити изведени пред неки други суд, МКС би, теоријски, могао позвати на одговорност америчке војнике и обавештајце који су у Авганистану мучили затворенике.
Био би то први пут да Американце гони овај суд. Тиме би можда делимично утишао приговоре афричких држава, које представљају највећи регионални блок у МКС-у, чак и након што су њих три крајем октобра иступиле из чланства. Оне су, како су објасниле, на тај начин протестовале јер трибунал готово искључиво суди Африканцима будући да велике силе, попут САД, Русије и Кине, одбијају његову надлежност, па би се у супротном, да оптужницом обухвати и њихове држављане, увалио у изузетне потешкоће, и практичне и политичке природе. Још две афричке земље су најавиле да ће такође напустити МКС, па би његова одлука да, упркос свему, крене на Американце могла макар поткопати оправданост афричких приговора, које је тренутно тешко оспорити, и покушати да заустави тренд осипања чланица и дерогирања те установе, која је требало да представља темељ међународне кривичне правде.