Ханти – Мансијск, град “црног злата“ у тајгама Сибира

Пише: Остоја Војиновић

Ханти-Мансијск (рус. Ха́нты-Манси́йск, хан.Ёмвош ман. Абга) представља административни, историјски, културни и спортски центар Аутономне области Ханти – Мансија у Руској Федерацији. До 1940. године звао се Остјако-Вогулск (Остя́ко-Вогу́льск).

Град се налази у централном делу западног Сибира, 2.600 километара североисточно од  Москве. Лежи у области тајги на реци Иртиш, око 20 километара од њеног ушћа у реку Об.

Познат је по богатим налазиштима нафте. Данас је Ханти-Мансијск град у успону који је током прошлих година привукао значајне стране инвестиције.Број становника непрекидно расте – 1989. овде је живело 35.000 људи, 2010. већ 80.000.да би сада у овом граду живело преко 95.000 становника.

У Ханти-Мансијску се налази се централа авио-компаније „ЈУТер“. Локални хокејашки клуб „Југра“ такмичи се у Континенталној хокејашкој лиги, а поред тога, град је светски познат центар нордијског и алпског скијања.

Иако је прво насеље овде основано пре више од 500 година, тек је средином 20. века Ханти-Мансијск започео са процватом због огромних резерви нафте и гаса које су пронађене на подручју Западног Сибира.

Ханти-Мансијск је руски град средње величине, и главни је град Ханти-Мансијског аутономног округа-Југре, највеће нафтне регије. Овај град је највећи руски центар за експлоатацију нафте. Више од 60 одсто укупне руске нафте долази са тих поља, што је годишње око 500 милиона тона црног злата. Трећи су по производњи гаса.

Како се ова руска ризница енергетских ресурса у бескрају између Урала и Владивостока не би ослањала само на залихе нафте и гаса, произведена је и посебна сорта брзосазревајућег кромпира. Већ после месец дана од засада може да се нађе на трпези, а све што се производе завршава у Немачкој. И да хоће не може дуже да сазрева јер у Сибиру лето траје само три месеца. Све остало је зима.

Градске власти планирају да се у наредним годинама активније позабаве развојем туризма јер су недавно открили да град лежи на термалним водама, чија је температура до 90 степени, што подсећа на Карлове Вари, због чега је већ изграђено више велнес хотела.

По чему је још препознатљив овај град и које су његове знаменитостти?

„Археопарк“ је део Музеја природе и човека. Међу експонатима су скулптуре различитих животиња које су на овом подручју живеле пре неколико хиљада година. Музеј се сматра симболом града и врло популарном атракцијом.

Скулптурална композиција „Мамути“ – ова занимљива композиција отворена је 2007. године и најрепрезентативнији је део овог музеја. Споменик се састоји од седам скулптура мамута и дугачког постоља, које је направљено у облику ледене плоче и осветљено је плавичастом светлошћу.

У близини се налази неколико новоизграђених спортских објеката: Ледена палата „Арена-Југра“ која је мултифункционални спортски комплекс и домаћи терен хокејашког клуба „Угра“, који игра у Вишој хокејашкој лиги, водени парк, као и скијашке стазе за биатлон, на којима су 2003. и 2011. одржана два светска првенства у биатлону. Због тога Ханти-Мансијск носи титулу спортске престонице Русије.

Централни градски трг је визит карта Ханти-Мансијска, и главно је место за градске празнике и концерте на отвореном.

Тржни и пословни центар “Гостински Двор“ са високом куполом у облику хексагоналне пирамиде изграђен је 2006. године. Ова необична зграда сматра се једним од симбола града.

Парк победе и парк назван по Борису Лосеву основан је у центру Ханти-Мансијска још 1930-их. Парк победе прво је носио име Александра Пушкина, али је преименован након победе у Великом отаџбинском рату. Борис Лосев је  био комсомолац, који је умро током грађанског рата.

Ханти-Мансијск има пет државних музеја, уметничку галерију Фонда генерација, концертни и позоришни центар „Угра Класик“, шест библиотека, пет музеја, концертни и позоришни центар, биоскоп, три позоришта, палата културе.

Етнографски музеј је установа на отвореном основана 1987. године. Изложбу музеја представља велики број јединствених колекција предмета за домаћинство, националне одеће и накита.

Град је врло чист и у њему ћете наћи много футуристичких зграда, попут Академије шаха. Град је такође неколико пута био домаћин Светског првенства у шаху. У школама у Хантијско-Мансијском аутономном округу учење ове класичне игре је обавезно.

“ Црвени змај “ је путнички мост преко реке Иртиш. Ово име мост је добио због нестандардног облика и светле боје. Тај  мост отворен 2004.године представља један од најлепших у Русији и са њега се пружа предиван поглед на околно подручје.

Улица Мира је једна од главних саобраћајница Ханти-Мансијска у дужини већој од 4 км.

Град има неколико савремених тржних центара, два велика музеја (Нафте и гаса и Природе и човека), три уметничке галерије, три велике спортске дворане, биатлонски стадион, неколико концертних дворана, Југорски државни универзитет, као и Центар уметности за надарену децу Севера.

Не чуди што су мале дрвене куће данас углавном окружене великим урбаним зградама, често обојеним у различите боје, што је уобичајено за многа подручја са хладном климом. На тај начин људи могу боље препознати зграде у снежној олуји.

Пирамида је спомен-знак посвећен онима који су открили  земље Угре. Висина пирамиде је 62 метра. Стоји на брду Комисарскаја високом преко 80 метара. На сваком од три лица пирамиде нанети су рељефи са главним ликовима историје Угра: Ханти и Манси, пионири Козаци и нафтни радници. Унутар Пирамиде постоје три нивоа. На самом дну се налази ресторан, на другом – музеј, а на врху – осматрачница.

Црква Васкрсења Христовог једна је од главних атракција Ханти-Мансијска. Ова православна црква саграђена је у најбољим традицијама руске архитектуре 1988. године у част 1000. годишњице крштења Руса. Комплекс храма укључује звоник висок 62 метра.

У близини храма налази се православни парк који садржи разне скулптуре и споменике.

На територији града постоји међународни аеродром савезног значаја, са којег се обављају летови са Москвом, Санкт Петербургом, Јекатеринбургом, Новосибирском, Уфом, Сургутом, Казаном, Пермом, Јавни превоз чине аутобуси и минибусеви. У граду нема железнице, а најближа станица је у Пит-Јаху.

Ханти-Мансијск – мала и пријатна престоница огромне нафтне регије – налази се на десној обали великог Иртиша, само 20 км од места где се спаја са једнако моћним Обом.

Ханти – Мансијск пореде са Римом. Кажу да овај сибирски град, баш као и онај „вечни”, лежи на осам брежуљака. Посебност овог леденог града је у томе што брежуљци из године у годину склизну за око 12 центиметара, па становници Хантија своје комшије сваке године „гледају с мање висине”. Руси воле да кажу да им град клизи „као јаје на науљеном тигању”.

За Ханте је иначе познато да се никада не насељавају на висини изнад својих очију. Град Ханти – Мансијск још зову и „град белих крагни”. Не чуди ако се зна да чак 60 одсто становништва ради у администрацији. Незапослених готово да и нема. Ретко ће се наћи и пензионер који седи скрштених руку. Држава је тако уредила систем да се боље живи од додатних прихода.

У овом бескрајном пространству дивљине и природних богатстава, које енергијом и сировинама може да снабдева свет, данас живи 127 народа и народности. Најбројнији су Руси, мада има и Татара, Украјинаца, Казахстанаца…

А о каквом је пространству реч довољно говори и податак да на квадратном километру живи само троје људи. Овај руски Кувајт име је добио по угарским племенима Хантима и Мансима, који су се ту настанили још током средњег века.

Ханти су, уз Мансе, староседеоци овог краја, племена која су и данас, у 21. веку остала да живе у околини града који је по њима назван. Живе племенским животом. Ханти у шуми, гајећи јелене, а Манси уз реку, бавећи се риболовом. Уз обиље могућности које нуди градски живот, Ханти и Манси бирају живот у шуми.

Савремена цивилизација нас упућује на психологе и лајф коучеве, а древни народи на природу. Ова спона природе и човека се у Сибиру осећа на сваком кораку. Људи су здрави, насмејани и невероватно срдачни и топли.

Ханти-Мансијск је потпуно нов град.Све зграде, установе, улице, такорећи комплетна градска инфраструктура, грађена је од 2007. године до данас. Претходно градско насеље је било знатно мање и неразвијено, док је то данас прелепи нови град, потпуно савремен и блештав. Житеље овог града махом млађе доби, овде је довео нафтни бизнис. Попут Лас Вегаса, коцкарског раја који је никао у пустињи, Ханти-Мансијск је прави мали нафташки рај, смештен у сред сибирске тајге. Ипак, за разлику од америчког двојника, потпуно је чист и непорочан. Све у њему је посвећено сећању на нешто гордо и лепо: победи у Другом светском рату, успесима спортиста Ханти-Мансијска, локалним писцима и песницима, писмености, љубави Оба и Иртиша, првим нафташима…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: