Хандке: Увек се радујем Србији!

,,Радујем се сваком доласку у Србију! Подједнако су ми драги сусрети са људима у бивацима на обали Мораве код Породина и једном сплаву код Ћуприје, инспирацији мог романа „Моравска ноћ“, као и виђење са Горанцима са којима сам неколико пута бистрио политику испијајући кафе уз чашицу пића, испред бифеа смештеног у контејнеру који су прозвали „Рамбује“. Напишите, то је најлепша кафана у Србији. Ту је рођена моја књига „Кукавице од Велике Хоче“ говори нам у даху Петер Хандке.

Затекли смо га у суботу у рано јутро како сам шета улицом Породина. У том поморавском селу обрео се 17. пут откако је пре више од две деценије свратио у њега са својим пријатељем, мештанином, Златком Боцокићем. На пропутовању према Великој Хочи и сада је гост у дому породице Боцокић.

Хандке је на Косово први пут повео и супругу Софију, да заједно уруче поклон од 50.000 евра деци из Велике Хоче.

Заволео је, вели, људе у Великој Хочи, а Горанце потпуно разуме:

,,Било је момената када сам се осећао као код своје куће, а то је веома ретко. Кад ујутро изађем у двориште домаћина код којег сам преноћио, и када видим да пси трче около, људи шетају, истовремено тужни и насмејани, кад у црквеном дому пијем кафу… осећао бих да ту припадам… Можда не припадам, али никако се не осећам као странац„.

Одушевило га је, каже, 13 малих цркава, колико их је у Великој Хочи. Додаје да тамо праве најбоље вино на свету и да је био тужан када су му причали како неки људи атакују на лепо уређене винограде, кидају чокоте из корена… И када их неко узнемирава на огњишту дедова.

И пре две године велики писац, данас свакако један од водећих живих књижевника на свету, није у Велику Хочу дошао празних руку. Даривао им је, баш као и сада, 50.000 евра.

,,Тада сам новац сакупио заједно са глумцима који играју моје драме, а данас сам донео део прве награде „Хенрик Ибзен“, коју сам добио недавно у Ослу“, објашњава Хандке.

О непријатностима којима је био изложен приликом боравка у Норвешкој не жели да говори. Оне су свакако последица његовог одрицања од католичке вере и изјава попут оне да награду не заслужује он, него Срби који живе опасани бодљикавом жицом и у гету под отвореним небом, коју је дао после добијања награде „Хајнрих Хајне“. Нерадо прича и о данашњим односима између Србије и Албанаца на Космету и тамошњим приликама и понавља да је он приповедач и описивач, а не политичар и идеолог.

А на наше питање како се осећа када добије признање попут почасног грађанина неког града, одговара:

,,Мене су поодавно у мом родном месту Стара Вас, у Корушкој, које има 30 кућа, прогласили за почасног грађанина, па предлажем да се побратиме са свим градовима чији сам такође почасни грађанин“.

На свечаностима које се приређују у његову част, обавезан део гардеробе Петера Хандкеа је сако на чијим рукавима и крагни је сам урадио вез.

,,Од 1982. године до данас превео сам више од 20 Хандкеових књига и тридесет драма“,каже Жарко Радаковић, преводилац са којим Хандке редовно обилази Космет и Босну.

,,Верујем да је роман „Моравска ноћ“, преведен на 12 језика, међу најчитанијим, а када су његова дела у питању боље је питати на који светски језик она нису преведена“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: