Гуливерово (само)задовољство

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

У маленој земљи Лилипутанији све је цвјетало и могло се провјерити на било којем плану: привредном, културном, научном, политичком и друштвеном, а све захваљујући Гуливеру који је био ту на задовољство Лилипутанаца. Ни највећи критичари и(ли) ситничари из земље и иностранства не могу пронаћи неку слабу тачку у тој држави по било којем основу. И сусједи су им завидјели, мада су им због подршке стабилности и у циљу унапређења међусусједских односа и скорог уласка у Европску заједницу давали похвале, признања, дипломе, одличја и друге бројне награде. Осјећао се жив и брз напредак на пољу размјене роба, људи, капитала и услуга, као и свега што је било потребно грађанима и цијелом региону.

Укупни напредак, а за примјер узмимо културно – забавни живот, био је динамичан, успјешан и на завидном нивоу, али није давао неке видљиве резултате на плану НАТАЛИТЕТА те малене и привредно најразвијеније државе са демократским слободама и реформама у сваком погледу. Ни законски прописи о интимнијем „комуницирању” у циљу едукације слободнијег живота није био „награђен” видљивом бројношћу од доласка Гуливера. Наравно, мудри Лилипутанци, а посебно њихови бројни савјетници, на вријеме су увидјели такав недостатак или пропуст који им је измакао контроли, али не и да се није могао благовремено спријечити.

Бројне медицинске установе, лабораторије, научно – истраживачки центри били су на завидном техничком и научном нивоу, што се огледало у јако смањеном проценту смртности грађана и знатно увећаном броју грађана старосне доби изнад 80 година. Штавише, статистика је неумољиво показивала да је просијечна старост Лилипутанаца била изнад 65 година. Дакле, становништво је због наглог привредног развоја, удобног живота и високог стандарда нагло почело да стари, јер се више поклањало пажње доброме животу, забави, бројним путовањима по региону и свијету, богатом и разноврсном позоришном животу, великој продукцији књига, које су биле готово у бесцијење.

Филмски живот и продукција омогућавали су гледање изузетно надахнутих филмских остварења, која су била богато награђена свјетским наградама високога ранга на десетине па чак и стотине оскара, за висок умјетнички домет и стваралаштво. Сви су били задовољни, а посебно њихов спаситељ и доброчинитељ Гуливер, којему се удовољавало у сваком погледу. Уживао је у богатим и разноврсним јелима и висококвалитетном пићу, луксузним вилама, бројним путовањима, познаствима са личностима свјетског гласа из филмског, књижевног и научног – елитног окружења, био на приредбама и забавама или округлим столовима, које су трајале данима и ноћима.

Гуливер није крио своје (само)задовољство због онога што је несебично давао и помагао Лилипутанце у циљу процвата државе Лилипутаније. Не само да није крио то своје задовољтво него га је знао и чешће истицати у виду самозадовољства постигнутим степеном привредног и друштвеног живота, високим степеном демократских слобода. Очигледно је било његово самозадовољство, које је великим дијелом било потхрањивано од стране његових бројних савјетника, најближих сарадника и личних пријатеља.

Ипак, „врховни савјет мудраца” те малене државе бринуо је бригу о својем опстанку – будућности! Сазвани су сви стручњаци свјетскога гласа на конзилијуму гдје је требало најхитније дјеловати утврђујући програм рада у превазилажењу и наглом повећању наталитета у држави Лилипутанији. Наравно, такав план је требало на дискретан начин саопштити Гуливеру, јер знало се за његову пријеку нарав и честу ароганцију у опхођењу са онима који немају такта или су груби и сувише критични у (пр)оцјенама онога што се претходно урадило или планирало.

Размишљало се о клонирању Гуливера с обзиром на достигнути степан медицинске науке и технике али се одустало, јер на планети Земљи нијесу могли наћи особу која би могла издржати тако сложени медицински оперативни захват и нешто касније долазак на свијет КЛОНА у лику Гуливера. Спасоносна одлука је донијета и гласила је да се узме Гуливеров ДНК-ген, да медицинским стручњацима у најпознатијим научно – истраживачким центрима и лабораторијама који ће раздијелити и „оплемнити” његово сјеме у циљу повећања наталитета. Наравно, све је урађено у договору са Гуливером и у највећој тајности, само најповјерљивијим савјетницима за јавност.

Провјерена је Гуливерова крвна слика, утврђено завидно здравствено стање, а богме и уролози су били задовољни његовом „природном обдареношћу”, која је прелазила неколико пута висину и највећег Лилипутанца. Не треба сумњати у медицинске стручњаке и достигнути степен развоја медицине у земљи – држави Лилипутанаца, а још мање у Гуливерове природне способности и плодност, која ће се у наредном стратешком петогодишњем периоду убрзо показати као уносна инвестиција, а резултати и статистички бити потврђени.

Мудри Лилипутанци нађу право рјешење за све своје проблеме, који ријетко искрсну услед велике бриге на подизању НАТАЛИТЕТА и супер стандарда грађана! А можда ће бити још неких ситнијих проблема у (пр)оцвјеталој земљи Лилипутанији. Очекује зе даљи развој догађаја!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: