Gujon odgovorio na napade tabloida: Očigledna je mržnja prema onome što radim; Laž i propaganda ne mogu da utiču na moju čeličnu volju

Odgovor na današnji medijski napad

Kad su me pripadnici kosovskih obaveštajnih službi uhapsili 10. septembra 2018. i stavili u ćeliju u vidu prljavog kontejnera na prelazu Merdare, pitao sam ih zašto me tako maltretiraju. Odgovorili su mi da je to zato što širim prosrpsku propagandu u svetu i dodali da je Kosovo nezavisna država. Posle toga su pretili meni i mojoj porodici i zabranili mi ulazak na Kosovo i Metohiju. Nedavno je na svom fejsbuk nalogu, ozloglašeni osuđeni terorista Aljbin Kurti napisao da nisam dobrodošao u nezavisno Kosovo, jer širim propagandu.

Za njih je propagandista ko god govori o postojanju srpskih enklava, ko god svedoči o kršenju osnovnih ljudskih prava Srba, Roma, Goranaca i drugih nealbanaca koji žive u nehumanim uslovima na Kosovu i Metohiji. Ako im još konkretno pomažete, onda vas označavaju kao ekstremistu. Nisam, nažalost, jedini u tom košu. Mnogo veći i poštovaniji od mene se redovno suočavaju sa takvim optužbama. Od Emira Kusturice, do Petera Handkea.

Vremenom sam se navikao na takve napade albanskih ekstremista i njihovih moćnih lobija. To traje već 18 godina. Zapravo, od samog dana kada sam osnovao humanitarnu organizaciju Solidarnost za Kosovo i odlučio da organizujem konvoj humanitarne pomoći za potlačene Srbe iz kosovskih enklava.

I danas se dogodio isti politički napad. Još jednom. Ali danas sam povređeniji nego inače. Zato želim da sa vama podelim ono što mislim i osećam u ovom trenutku.
Danas me nisu napali iz Prištine, već iz Beograda i Novog Sada. Nisu me napali na albanskom jeziku, već na srpskom. U dva članka koordinisano objavljena na sajtovima Vojsa ( Voice ) i Balkan insajta ( Balkan insight ), optužuju me da sam propagandista i ekstremista. Naglašavaju da je Kosovo nezavisna država. Te članke prepune laži i insinuacija koje prati narativ proalbanskih medija odmah su počele da prenose agencije i mediji iz Srbije koji sarađuju sa stranim vladama.

Članci obiluju nasumičnim nabacivanjem imena, godina i brojki koje nisu povezane, ili koje prosto ne odgovaraju činjenicama, i odaju utisak da čitamo teoriju zavere, a ne „istraživački članak“.

Autor teksta ne može da sakrije očiglednu mržnju prema meni, pa ideološki napada sve što sam u životu uradio. Pomagati Srbima u enklavama definiše kao propagandu i ekstremizam, osnivanje „Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji“ je vid fašizma, dok je moja izjava da je „natalitet problem broj jedan ne samo u Srbiji već u celoj Evropi“ rasistička…

Sve uvrede i laži koje su o meni i mom humanitarnom radu iznesene mogu nekako da pretrpim, iako nije prijatno čitati takve stvari o sebi. Ali uvrede na račun Srba i srpske dijaspore koje se „usput“ provlače prevazilaze svaku meru i težak su oblik ekstremističke retorike.

Opravdavaju NATO bombardovanje Srbije i srpskog naroda uz floskulu da je cilj bilo „sprečavanje ratnih zločina koje su činile srpske snage“. Time ponavljaju zapadnu propagandu iz 90-ih koja je spremala tamošnju javnost za rat. Posledice te propagande su bile bombe i osiromašeni uranijum. Reči ubijaju brže od oružja i ne smemo da dozvolimo da se 23 godine od agresije na našu zemlju propaganda i istorijski revizionizam šire u našoj javnosti.

Srpska dijaspora, koju čine divni ljudi iz različitih društvenih grupa koje sam u mogućnosti bolje da upoznam od kada sam, pre godinu dana, postao direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, optužena je da širi velikosrpski nacionalizam. Još gore, označena je kao „fašistička“ i „kolaboracinistička“: (citat ostavljam na latinici, u originalu) „Dijaspora koja je tokom socijalizma napustila našu državu je praktično bila jedini deo srpskog naroda koji je otvoreno propagirao velikosrpski nacionalizam u tom periodu. Taj deo dijaspore, formiran nakon Drugog svetskog rata od lokalnih kolaboracionističkih snaga – četnika i ljotićevaca, namenio je sebi ulogu glasa srpske dijaspore u drugoj polovini osamdesetih godina u pripremama za rat u Jugoslaviji. Oni su se trudili da ideološki transformišu i onaj deo ekonomske dijaspore koja je u socijalizmu odlazila na privremeni rad u Evropu sa kog se nikada nije vratila“ .

Napadi na mene i sve što je u vezi sa mnom, od humanitarnog rada do dijaspore, neće me pokolebati da nastavim da se time bavim. Posvetio sam svoj život ovoj misiji, od svojih 19 godina do danas, i ni laži, ni propaganda ne mogu da utiču na moju čeličnu volju, boriću se dalje! Na kraju, želim da se zahvalim svima vama koji pratite moj rad svih ovih godina i pružate mi ogromnu podršku!

Arno Gujon

Izvor: Fejsbuk